U Beogradu se za pranje ulica, fontane i zalivanje travnatih površina koristi pijaća voda.

Na periferiji (izlasku) iz Pozarevca sve je cesci prizor nepropisnog odlaganja namestaja iliti kabastog otpada u vidu polica, kreveta, fotelja, cime se unistava izgled grada

Često se mogu primetiti različita prometna mesta, kao što su na primer šetališta, koja su puna smeća. Jedan od razloga svakako je nedovoljan broj kanti i kontejnera u kojima bi smeće moglo biti odloženo. Kako bi bilo manje smeća po ulicama, neophodno je povećanje broja kanti.

Često se pored kontejnera i u njima mogu videti komadi nameštaja: stari kreveti, ormari, police, stari uređaji i sličan otpad koji dodatno opterećuju kapacitete kontejnera koji su ionako već prepunjeni.

Veliki broj naselja u Beogradu nema kanalizaciju, već septičke jame. 

Dobro je poznato svima koliko je teško naći parking mesto na ulicama Beograda, pa samo zbog toga moramo krenuti od kuće mnogo ranije kako ne bi kasnili.

U razvijenim gradovima je standard da  psi lutalice imaju na uhu obelezje kao zivotinje na farmi. Na ovaj nacin, gradjani tacno mogu da znaju da li je pas lutalica procesiran ili ne. Stice se bolja transparentnost i uvid u rad komunalne sluzbe.

Ovaj problem rezultuje neretkim razvlačenjem otpada po ulicama, što od strane životinja - npr pasa lutalica, vremenskih prilika itd...

Ovaj problem se naročito javlja nakon praznika kao što je 1. maj kada ljudi masovno borave na zelenim površinama. Neki od građana za sobom ostavljaju različito đubre koje onda vetar i psi lutalice raznose svuda naokolo.

Kako sprečiti da do ovoga dođe?

Trećina Beograda nema kanalizaciju, a otpadne vode preostale dve trećine izlivaju se direktno u Savu i Dunav. Na godišnjem nivou, u prestoničke reke izlije se šezdeset hiljada olimpijskih bazena neprerađenih fekalija.