Jedan od većih ekoloških problema u Beogradu jeste seča drveća radi gradnje višespratnica zajedno sa parkinzima. To se, nažalost, dešava iako smo svi svesni značaja koje drveće ima za ljudsku zajednicu jer obezbeđuje kiseonik i prečišćava vazduh. Organizacija sadnje drveća u gradu nije lak posao i ne može se sprovesti neplanski jer su potrebne određene dozvole ali da li to znači da treba da živimo u zagađenom okruženju?
Jedna od mogućnosti je da se ostvari saradnja sa Gradskim zelenilom i da se na taj način uključe i građani koji žele da doprinesu zdravijem okruženju, a onima koji do sada nisu razmišljali u tom pravcu treba dati malo podstreka. Koji bi bio najbolji način za podizanje svesti građana?
Sigurno je da nam svima pada na pamet neka lokacija koja bi mogla biti obogaćena novim biljkama. Koji je način za skupljanje i realizaciju predloga građana o mogućim lokacijama?
Irena Marković 1045/17
- Prijavite se ili sе rеgistrujtе da bi stе poslali komеntar
Komentari
Seča drveća je veliki ekološki problem, budući da smo suočeni sa velikom zagađenošću vazduha u Beogradu. Nažalost, kao posledica urbanizacije, često se suočavamo sa ovim problemom. Dovoljno se samo osvrnuti na seču stabala na Kalemegdanu, koja je izazvala veliko nezadovoljstvo stanovnika Beograda. Smatram da bi masovni pokreti građana i široka podrška medija mogli da doprinesu i iskažu naše nezadovoljstvo povodom seče drveća. Bilo bi dobro da na svakom fakultetu postoji ekološka sekcija koja će svakodnevno održavati prezentacije na temu značaja očuvanja šuma i zelenih površina.
Jedna od glavnih stvari koje neminovno treba pokrenuti jeste pokret,tacnije pobuna veceg broja gradjana koji ce jasno i glasno iskazati svoje nezadovoljstvo.Jos jedan nacin jeste podizanje svesti o samom znacaju zelenila kao i o negativnom uticaju nedostatka drveca na citavu prirodu i ljude. Gradjani koji smatraju da postoji potencijalno sadno mesto na njihovom posedu mogu to iskoristiti.
Predlog rešenja je uvođenje stogih zabrana za seču drveća kao i postavljanje neke vrste senzora na drveće pomoću kojih bi se kontrolisao broj drveća i na taj način uvek imala evidencija o broju i šteti.
Predložiti online peticiju i proširiti je putem društvenih mreža, koje danas velika većina ljudi koristi. Njima će to oduzeti 2 min vremena a značiće mnogo.
Posto je potrebno čuti ideje građana, dobar način za njihovo prikupljanje je online platforma, gde bi građani mogli da napišu koja je to lokacija kojoj je potrebno pošumljavanje ili jednostavno da obeleže željeno mesto na mapi.
Jana Kujundžić 150/2016
Iskoristiti moc drustvenih medija kako bi se podigla svest o problemu kod ljudi. Verujem da bi se veliki broj ljudi slozilo, a zajedno smo jaci!
Katarina Mitic 1029/17
Olaksati proces organizacije grupnog posumnjavanja, osim toga treba uvesti zelene krovove zgrada kao zakonsku obavezu.
Područje Grada Beograda zauzima veliku površinu, kako gradske tako i i periferne opštine. Veliki deo zauzimaju gradske i republičke parcele koje su neurbanizovane, a i ne obrađuju se radi poljoprivredne prozvodnje. Često na njima rastu korovi koji su uzroci alergija. Sve ove površine bi se mogle upotrebiti za pošumljavanje čime bi se suzbio razvoj korova i povećala površina pod šumama koje predstavljaju društveno korisno zelenilo, jer pre svega prečišćavaju ionako zagađeni vazduh našeh glavnog grada.
Predlog rešenja je crowdsourcing platforma na kojoj bi građani i privredna društva mogli predlagati parcele za pošumljavanje. Platforma bi sadržala mapu sa geoprostornim i katastarskim podacima kako bi građani mogli lakše i preciznije da označe predložene lokacije. Platforma bi povezala građane i sve druge zainteresovane strane sa Gradskim zelenilom, Rebubličkim geodetskim zavodom, Ministarstvom za zaštitu životne sredine, Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, preduzećem Srbijašume i dr. radi lakše realizacije projekta. Takođe, svi zainteresovani bi mogli da stave svoje resurse na raspolaganje (svoje vreme, znanje, sadnice, mehanizaciju i sl.) i na ovaj način bi se olakšao volonterizam.
Takođe, platforma bi trebalo da omogući i prijavljivanje nelegalne seče stabala, pojavu požara i druge opasnosti po šumska dobra.
Da bismo podigli svest građana potrebno je da im prikažemo kroz promotivni video snimak šta su štetne strane seče drveća u gradu i da im objasnimo zašto svi zajedno treba da se borimo protiv toga. Problem nije samo estetske prirode, već uveliko utiče na zagađenje, a to nam pokazuje i nivo zagađenosti vazduha gde smo među prvima u svetu.
Kada je u pitanju način na koji ćemo da prikupimo i realizujemo predloge građana, potrebno je da prvo razmotrimo gde je to najpotrebnije i da ta mesta prvo ubacimo, a da naknadno damo mogućnost da građani dodaju lokaciju po želji. Najdelotvornije je da se to postigne kroz web portale putem anketa, poput Blica ili N1.