Jedan od najvećih ekoloških problema Beograda su otpadne vode. Zemljište je prilično zagađeno na pojednim tačkama, što znači da su i podzemne vode zagađene i neophodno je preduzeti potrebne mere.

Otpadne vode su prirodne vode koje su nekom upotrebom postale štetne po životnu sredinu. Tom prilikom se njene fizičke, hemijske ili biološke karakteristike toliko menjaju da ona postaje nepodobna za istu tu upotrebu.  Opasnog otpada u Beogradu ima prilično i uglavnom je posledica propalih fabrika.

Bez obzira gde i kako nastaju, sve otpadne vode se moraju prečistiti ako njihov kvalitet ne odgovara zakonskim okvirima. Ove okvire kvaliteta i količine otpadnih voda određuju nadležni organi, kako bi zaštitili svoje vode i zemljište od zagađenja. Iako se u Beogradu troši manje vode nego što je normom predviđeno, veoma malo vode se prečišćava. Velika količina vode se izliva izvan kanalizacione mreže, a čak i voda koja uđe u kanalizacioni sistem u većoj meri se izliva neprečišćena zbog malog broja postrojenja za prečišćavanje.

Termoelektrane, rudnici u blizini reka, divlje deponije, klanice – svi njihovi nusprodukti (pepeo, nafta, teški metali, krv i dr.) ulivaju se u naše reke, a kiša sliva olovo i benzin sa ulica. Voda za piće često ima povećanu količinu gvožđa, mangana, arsena, nitrita.

Beograd otpadne vode ispušta direktno u Dunav i Savu. Ima oko 100 ispusta kanalizacije u Savu i Dunav i ne postoji nijedan veliki grad kao Beograd u Evropi koji takav zločin radi prema svojim rekama.