Jedan od velikih problema danasnjice jeste nedovoljna svest, informisanost i edukacija dece i odraslih o znacaju reciklaze. Trebalo bi transparentnije i cesce po gradu vidjati kontejnere za reciklazu, sprovesti edukaciju i informisati gradjane kroz neku vrstu gerila marketinga.
Katarina Mitic 1029/17
- Prijavite se ili sе rеgistrujtе da bi stе poslali komеntar
Komentari
Takođe razne zanimljive kampanje koje bi ljudima skrenule pažnju na značaj reciklaže su poželjne, kao i podizanje svesti o tome šta je sve u našoj okolini štetno i čemu bi moglo da rezultira ukoliko ne promenimo navike.
Ovaj problem bi mogao da se reši dodatnom edukacijom dece manjeg uzrasta, kroz različite radionice i kreativne projekte.
Kako ljudi nemaju dovoljno razvijenu naviku,a ni svest o razvrstavanju otpada, jedan vid rešenja predstavljala bi aplikacija kojom bi se pomoglo u edukaciji ljudi na koji način je neophodno razvrstati otpad.
Potrebno je podići kolektivnu svest nacije o važnosti recikliranja danas i u budućnosti. Jedan od načina jeste da se kod dece razvija svest od malih nogu, učenjem o vrednostima, ali i kolektivnim akcijama. Takođe, potrebno je da ekologija i reciklaža postanu javna tema, da budu prisutniji u sredstvima javnog informisanja. Potrebno je i razmisliti o podsticajima države, baš kao što je to učinjeno u drugim evropskim zemljama.
Podici svest o vaznosti recikliranja pogotovo kod dece koja ce vise biti upucena u to uvodjenjem zanimljivih projekata i radionica po skolama u kojima bi oni mogli da ucestvuju
Potrebno je podići kolektivnu svest nacije o važnosti selekcije i pravilnog odlaganja otpada u cilju rešavanja ne samo komunalnog, već i ekološkog problema. Preporuka za rešavanje ovog problema je posvećivanje adekvatne pažnje očuvanju životne sredine i usvajanju normalnog ekološkog ponašanja i prihvatljivog odnosa prema prirodi od malena i to kroz edukaciju i detaljnije informisanje kroz radionice i projekte, kao i u okviru školskog nastavnog programa.
U Srbiji ekološka svest o sakupljanju papira, stakla i pet amblaže još uvek nije razvijena na dovoljnom nivou. U našoj zemlji se sakupi oko 35 kilograma, a u Bugarskoj ta količina iznosi 60 kilograma, u Rumuniji je 80, dok se najviše papira po glavi stanovnika sakupi u Sloveniji, od 170 do 200 kilograma, kažu u firmi „Arabesa“. Između ostalog i to je jedan od razloga zbog čega je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja u saradnji sa lokanim samoupravama pokrenulo prošle godine, a ove naslavilo, akciju “Očistimo Srbiju”.