Beograd nema mrežu daljinskog centralnog grejanja, što je takođe, jedan od velikih problema kada pričamo o zagađenju vazduha jer je dosta domaćinstava koja koriste recimo drvo ili ugalj za ogrev ili kuvanje. Kada pričamo o ovom grejanju i upotrebi šporeta i zastarelih peći u domaćinstvnima, onda ne pričamo samo o stvaranju zagađenja vazduha u spoljašnjoj sredini, već i o zagađenju koje nastaje unutar tog životnog prostora gde ljudi spaljuju drvo ili ugalj. Potrebno je pronaći rešenje gde će biti regulisano grejanje uz minimalni rizik zdravlja gradjana.
Marija Panić 358/16
- Prijavite se ili sе rеgistrujtе da bi stе poslali komеntar
Komentari
Povećanjem proizvodnje električne energije u već postojećim hidrocentralama (npr. Djerdap, Perućac...) taj višak energije možemo iskoristiti za subvencionisanje određene kategorije stanovnika i da im omogućimo znatno jeftinije grejanje na struju. Npr. potrebno je proceniti koliko određeno domaćinstvo troši struje na grejanje i tu količinu struje naplatiti porodici po nižoj ceni. Tako bismo omogućili ekološko grejanje i olakšali značajno porodicama.
Sniziti cene uvodjenja gasa u domacinstvima, grad bi trebalo da ukine takse, a ljudi da tu investiciju vrate kroz izmirivanje racuna u narednih nekoliko godina.
Uvođenje subvencija od strane države za ukidanje privatnih ložišta i prelazak na ekološki održive načine grejanja, poput grejanja na gas može dati dobre rezultate.