Naše nesortirano đubre mahom ide na jednu od opštinskih deponija, a po podacima iz Strategije upravljanja otpadom svaki stanovnik Srbije proizvede godišnje oko 318 kilograma smeća. Problem sa deponijama - na ovakvim mestima povećava se broj glodara koji prenose razna oboljenja, a za njima i čitav niz predatorskih vrsta, od zmija do lisica i vukova. Poseban problem predstavljaju i otrovi koji se bacaju na ovim mestima i time kroz lanac ishrane dovode do trovanja divljih životinja. Takođe, baca se i otpad poput papira i kartona koji je moguće reciklirati, umesto da se seku nove šume.
Srbija je članica Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) i po podacima iz 2014. godine bili smo među gorim zemljama kada je u pitanju reciklaža komunalnog otpada - recikliran je samo 1%. Prema poslednjim podacima u Srbiji se reciklira oko 5% komunalnog otpada.
Otpad i upravljanje njim je regulisan Zakonom o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 14/2016 i 95/2018 - dr. zakon). Prema ovom zakonu lica koja su odgovorna za odlaganje otpada mogu predlagati mere kako bi se recikliralo više komunalnog otpada, ali građani nisu u obavezi da se bave separacijom otpada.
- Prijavite se ili sе rеgistrujtе da bi stе poslali komеntar
Komentari
U medijima treba sprovesti kampanju za podizanje sveti građana o štetnosti takvih deponija. Po gradu treba da bude više kontejnera za separaciju otpada.
Irena Marković 1045/17
Kada je reč o reciklaži, verujem da je problem u nedostatku samih mehanizama reciklaže a ne u nedostatku odgovarajućih kanti. Zato se treba fokusirati na poboljšanje postojećih i otvaranje novih reciklažnih postrojenja i njihova medijska promocija.
Minja Gačić 1022/17
Neophodno je adekvatno odlaganje otpada i sprijeciti nastajanje divljih deponija. Potrebno je uloziti sredstva u sanitarne deponije, a divlje deponije vremenom skroz ukloniti. Povecati broj kontejnera za separaciju otpada.Takodje, podizanje svijesti gradjana o reciklazi i prednostima koje ona donosi, ali i kakav negativan uticaj ima na okolinu.