U Beogradu, posebno u centralnim gradskim opštinama koje su najugroženije zagađenjem vazduha, imamo neverovatno malo zelenila po glavi stanovnika.

Uprkos tome što zelenilo nije jedino rešenje za problem zagađenja, ono značajno ublažava efekte. Sa druge strane, „urbanistička eksplozija“ u Beogradu u protekle dve decenije dovela je do toga da u najužem gradskom jezgru imamo još jedan novi grad.

Dobro znamo da su energetika i rudarstvo najveći zagađivači vazduha u Srbiji. To su ne samo pokazale domaće studije, već su to zvanični podaci evropskih i svetskih agencija.

Tek posle energetike može se pričati o drugim uzrocima zagađenja – saobraćaju i individualnim ložištima. Ono što je poseban problem jeste i veoma niska energetska efikasnost, jer se troši neverovatno velika količina energije na grejanje.

Da bi bar malo poboljšali stanje sa vazduhom koji udišemo, moramo imati svest o tome i zdrav razum za donošenje pametnih mera koje će to zagađenje smanjiti na niži nivo.

Moj predlog je  pošumljavanja(to je na globalnom nivou označeno kao jedna od najefikasnijih mera za ublažavanje globalnom zagrevanja), koji je Vaš?

Lazar Knežević 1047/2017