Većinski deo stanovništva prestonice Srbije koristi vodu iz vodovoda kao vodu za piće. I zbog toga jako bitan faktor je kvalitet te same vode koju pijemo. Često ste u novinama imali priliku da vidite tekstove nalik sledećem:

Svakodnevno imamo priliku da pored klasičnih, sivih kontejnera na koje smo navikli, vidimo i tri obojena za recikliranje. Žuti, plavi i zeleni. 

Prema poslednjim podacima iz 2019. godine, trećina Beograđana nema kanalizaciju. Dakle, više od 560.000 stanovnika glavnog grada nema kanalizacionu mrežu do svojih domova, tj. neke osnovne uslove za život.

Kada padne malo veći sneg, ulice u Beogradu vrlo brzo postaju neprohodne, I gotovo sigurno nastaju velike gužve u saobraćaju. Kroz manje prometne ulice  skoro da ne može da se prodje. Potrebno je bolje organizovati čišćenje ulica od snega.

Smrad u podzemnim hodnicima je na mnogim mestima u gradu nesnosan. Takođe, nisu ni dobro osvijetljeni, pa je stravično njima prolaziti, pogotovo noću. Svesni smo da su određene grupe ljudi prinuđene na to, pre svega zbog radnog vremena.

Veliki broj vozila konstantno stoji parkiran na kolovozu u ovoj ulici, zbog blizine velikog broja restorana brze hrane.

U Studentskom gradu na Novom Beogradu živi preko 4500 studenata a tople vode ima samo u rasponu od 08:00 - 22:00 što predstavlja ogroman problem za ljude koji kasno dolaze u dom, kao i za one ljude koji rano ustaju za fakultet, posao, itd.

U bloku 61 je vec nekoliko godina lose centralno grejanje, radijatori su mlaki, kvarovi su veoma cesti i svaki put kada se saniraju vrlo brzo nastane novi problem.

Ispod Beograda nalazi se 3.600 kilometara vodovodne mreže, a prosečna starost cevi je 35 - 40 godina. Pošto u prošlosti nije bilo dovoljno radova u pogledu zamene cevi, pucanje istih dovodi do izlivanja vode.

Veliki problem Beograda predstavljaju nesavesni vozači. Oni parkiraju svoje automobile na trotoarima i pešačkim zonama, a neretko i na zelenim površinama.