U oblasti Ekologije građani grada Beograda posvećuju pažnju problemima u Beogradu, kroz razne peticije za izgradnju pametnog-ekološkog parka, glasanja za lokacije na kojima treba biti pokrenuti razni ekološki projekti, poput postavljanja kontejnera za sortiranje smeća ili postavljanja solarnih punjača.
Registrovani korisnici mogu kreirati temu u oblasti Ekologije ili postaviti rešenje već postavljenog problema.
Takođe, u okviru ovih servisa registrovani korisnici mogu popuniti neku od aktuelnih anketa u oblasti Ekologije u Beogradu.
Trećina Beograda nema kanalizaciju, a otpadne vode preostale dve trećine izlivaju se direktno u Savu i Dunav. U Dunav se svakog sekunda izlije kubik i po neprerađene kanalizacije.
Nivo reciklaže otpada u beogradu je jos uvek na nezavidnom nivou, tome u velikoj meri doprinosi činjenica da u okviru stambenih zgrada i naselja samo u retkim slučajevima postoji mogućnost ličnog doprinosa reciklaži od strane stanara.
Ispitanici jedne ankete na teritoriji Beograda izjasnili su se da su najveći ekološki problem sa kojim se svakodnevno suočavamo plastične kese.
Pojava smeća na ulicama grada postala je svakodnevnica. Često se mogu primetiti prepuni kontejneri i smeće rasuto po livadama i ulicama. Podzemni kontejneri nisu rešili problem. Grad mora imati mnogo više opreme i ljudi za rešavanje ovog problema.
Grad Beograd kako neki ljudi kažu nema toliko lošu životnu sredinu, međutim i da je to tačno postoje problemi sa kojima se susreće i za koje je potrebno naći adekvatna rešenja. Najveći problem jeste preprada otpadnih voda.
Kao sto nam je vec poznato veliki su negativni uticaji koriscenja vozila koji koriste dizel ili benzin. U svetu se vec koriste automobili koji idu na struju, pa se nadamo da ce to uskoro postati i trend kod nas.
Grad Beograd nema lošu životnu sredinu, ali su pred nama mnogi izazovi koje treba da rešavamo, a najveći je prerada otpadnih voda. Najveći problem predstavlja opasni otpad, a posledica je propalih fabrika. Pored toga, vrlo je važna inspekcija, ali je neophodno da zakoni i propisi budu takvi da na
Već godinama se na poljima iza blokova 71 i 72 na Novom Beogradu pale sekundarni otpadi, gde se kao posledica toga stvara velika količina dima koja se prošiti i na okolne blokove. Do sada nijedna institucija nije odreagoavala na ovaj problem.
Deponija u Vinči je u upotrebi od 1977. godine, prostire se na oko 68 hektara i na nju se dnevno odlažeoko 2.700 tona smeća. Građani Vinče i okolnih naselja, uključujući Beograd, 18. maja prošle godine probudili su se pred prizorom belog dima i uz neprijatan miris.
