Najsloženiji problemi tiču se upravljanja komunalnim otpadom, gde Srbija zaostaje u poredjenju sa zemljama Centralne i Istočne Evrope praktično u svim fazama ovog procesa – od prikupljanja, preko odlaganja, dok prerada komunalnog otpada jedva da i postoji..

Deponije u Beogradu predstavljaju ekološke tempirane bombe.

Problem otpada je u našem gradu prilično zanemaren, ali nasuprot popularnom mišljenju ipak postoje mesta za reciklažu stakla, plastičnih flaša, elektronskog otpada, sijalica, baterija, tvrde plastike, papira, tetrapaka, starih igračaka, lekova...

Prilikom nedostatka kanti za smeće stanovnici Srbije često pribegavaju zagađivanju zelenih površina. Zamisao je napraviti aplikaciju koja bi prikazivala gde se nalazi najbliža kanta/kontenjer u blizini korisnika aplikacije.

U gradu se veoma često građani pozivaju na savesno odlaganje otpada ili njegovo recikliranje. Ono što predstavlja veliki problem u mogućnosti odazivanja na ovakve pozive je veoma mali broj kontejnera namenjenih za to.

U bloku 62, tačnije u ulicama Jurija Gagarina i Nehruova gotovo je nemoguće naći slobodno parking mesto nakon 19h kada se većina ljudi već vratila sa posla. Imajući u vidu broj ljudi koji stanuje u blokovskim zgradama, broj parking mesta je dosta manji.

Kvalitet pijaće voda u Beogradu je veoma upitan. Pored toga što je voda u stanovima u centru grada uglavnom bele boje, često se dešava da ima i čudan miris. 

Verujem da se većina nas susrela sa neočekivanom bukom iz komšijskog stana ili eventualno zgrade prekoputa, a taman ste se spremali za mirno popodne, čitanje knjige, učenje ili samo ispijanje kafe...

Tek za vreme pandemije smo postali svesni koliko su parkovi prljavi, a koliko dece tu provodi vreme. Mislim da bi trebalo posvetiti veću pažnju održavanju i čišćenju parkova.