Resenje ovog problema bi se moglo izvesti kreiranjem aplikacije po ugledu na "Pruzi korak" aplikaciju. Korisnik bi umesto setnje morao da ocisti odredjeni deo reke ili ukloni smece koje se nalazi u reci slika i okaci na aplikaciju koja bi mu dodavala poene u odnosu na kolicinu djubreta koju je pocistio. Na ovaj nacin bi se razvila svest gradjana o kolicini smeca koje se nalazi u nasim rekama, a sama zelja za isticanjem na drustvenim mrezama bi podsakla ljude da budu aktivniji u uklanjanju smeca.

Niški građevinski klaster “Dunđer” izumeo je “biotoksinomer”, jedinstveni uređaj koji on-line i 24-časovno omogućava praćenja kvaliteta vode, odnosno prisustvo opasnih materija u vodi. Uređaj to postiže na brz, jeftin i ekološki potpuno prihvatljiv način, primenom vodenih račića dafnija, koji su veoma osetljivi na prisustvo toksina u vodi. Ako dafnija može da preživi u vodi, onda je takva voda savršeno bezbedna za ljude. Ako dođe do njenog uginuća, to znači da su se pojavili toksini. Mozak uređaja je u svetu jedinstveni softver koji ima sposobnost da uoči uginuće dafnija i u realnom vremenu odmah o tome obavesti nadležne.

“Biotoksinomer” funkcioniše uz pomoć jednostavnog i jeftinog hardvera i kompleksnog softvera. Uređaj se sastoji iz bioeseja sa 2 komore, jedne sa kontrolnom grupom dafnija, koja se nalazi u stabilnim vodenim uslovima (uslovi koji fingiraju njihovu prirodnu sredinu) i druge komore kroz koju stalno protiče sirova voda pre prečišćavanja u vodu za piće, željenom dinamikom, u kojoj se nalazi ispitivana grupa dafnija. Ovaj sistem, 10 puta jeftiniji od sličnih, budući da identični sistemi na svetu praktično ne postoje, koristi softver koji upravlja web kamerom. Ta kamera u kratkom vremenskom periodu (na svakih 300 – 500 mili sekundi) 24 sata dnevno snima dafnije u komorama.

Biotoksinomer je uređaj za bio kontrolu kvaliteta vode uz pomoć malih vodenih račića – dafnija, koji u realnom vremenu, obaveštavaju i upozoravaju na prisustvo toksikanata u vodi. Inovativnost “biotoksinomera” se ogleda u sistemu ranog otkrivanja i pravovremenog upozoravanja na neispravnost vode za piće, što se postiže postavljanjem uređaja na ulazu sirove vode u vodovod ili na otvorenim vodotocima.

Upravljanje ovim uređajem se vrši uz pomoć softvera. Softver upravlja web kamerom koja u kratkom vremenskom periodu (na svakih 300 – 500 mili sekundi) 24 sata dnevno snima dafnije u komorama. Na bazi softverske analize tih fotografija prati se broj, veličina i pokretljivost dafnija. Kada broj živih dafnija u ispitivanoj komori padne ispod 50 % ili više (granica određena evropskim testom toksiciteta), aktivira se alarm, koji obaveštava da sirova voda nije ispravna za standardno prečišćavanje u vodu za piće (zbog sadržaja toksičnih supstanci). Podaci se automatski šalju na server pa SMS-om ili internetom do nadležnih koji se obaveštavaju da isključe vodosnabdevanje. Tada treba odmah isključiti dovod sirove vode na postrojenje za prečišćavanje jer je u vodu dospeo neki toksin koji je izazvao uginuće dafnija. Softver automatski šalje podatke na server i grafički prikazuje stanje dafnija u poslednjig 24 sata, kao i tokom cele godine, odakle se može on-line pratiti preko interneta.

Kako uređaj u sebi ima softversku implementaciju za 24-oro časovno praćenje kvaliteta vode, ovi podaci se mog otičavati u bazu kod svakog korisnika ko instalira ovaj uređaj. Ovaj izum bi prventstveno trebalo da koristi grad Beograd, koji bi trebalo da omogući svim građanima slobodan uvid u nivo kvaliteta reka Beograda. Tačnije podaci bi trebalo da budu dostupni na zvaničnom sajtu, koji bi bio namenjen rekama Beograda ili u okviru već nekog skladno određenog sajta, recimo sajtu ministarstva Zdravlja ili Kulture. Ljudi koji su izumeli sam proizvod vrše implementaciju i takođe bi mogli da sprovedu konstatno real-time merenje da se prikazuje automatski i na samom sajtu, kako bi svi gradjani imali uvid u to.

Pored građana koji zagađuju reke bacanjem smeća ili otpadaka u iste, postoje i brojni veći zagađivači kao što su na primer fabrike, gradilišta,elektrane ili slično. Ključnu ulogu u rešavanju problema zagađivanja od strane takvih zagađivača pored novcanih kazni koje za tako velike kompanije i nisu toliko uticajne moglo bi imati pritisak javnosti. 

Predlazem izgradnju aplikacije  za mobilne telefone koja omogućava korisnicima da vide satno da li fabrika ili gradiliste  u blizini njihove kuće krše standarde zagađenja.

Na primer krsenja se mogu da se pijavljuju na društvenim medijima, često na račun lokalne agencije za zaštitu okoline.

Kao rezultat, fabrike koje su plaćale novčane kazne iz godine u godinu suočavaju se sa novim izvorima pritiska.

Takodje, mogla bi da postoji opcija za redovno slanje SMS-a ovlašćenom licu kada otkriveni kvalitet vode ne odgovara unapred podešenim standardima.

Moguce resenje ovog problema bi bilo postavljanje senzora za pracenje fizickih, hemijskih i bioloskih karakteristika vode, kao sto je prisustvo pesticida, metala, arsena, amonijaka, nitrata, naftnih proizvoda, fekalija, mikroorganizama, patogenih bakterija i drugih. 

Podaci dobijeni sa senzora bi bili dostupni nadleznim sluzbama i cuvali bi se na cloudu, cija bi vizualizacija bila izvrsena na web aplikaciji. Na web aplikaciji bi bili prikazani podaci i grafikoni po vremeskim periodima i mestima ocitavanja.

Na samoj web aplikaciji bi postojali indikatori kada je prekoracen nivo zagadjenosti na osnovu cega bi zaposleni u nadleznim sluzbama intervenisali.

Takodje podaci bi bili korisceni za analizu uzroka zagadjenja zarad sprecavanja istog u buducnosti.

Jedno od potencijalnih rešenja ovog problema bilo bi postavljanje IOT senzora na odgovarajućim mestima, naročito u neposrednoj blilzini najvećih zagađivača. Ovi senzori bi merili koncentraciju štetnih supstanci u vodi, njenu pH vrednost kao i količinu bakterija.

Podaci bi bili mereni periodično, na svakih sat vremena i zatim prosleđivani u nerelacionu bazu podataka u kojoj bi se skladištili. Ovoj bazi bi imale pristup institucije koje se bave očuvanjem prirodne sredine kao i nadležni organi.

Mobilna aplikacija bi se kreirala kako bi svi građani imali uvid u čistoću njihovih reka kao i da se podigne svest o prekomernom zagađenju vode. Ova aplikacija bi komunicirala sa pomenutom bazom podataka putem veb servisa i dobijene podatke vizualizovala svojim korisnicima.

Vizualizacija bi se sastojala iz detaljnog prikaza podataka o zagađenosti putem grafova uz poruke o opasnosti prikazane količine zagađenja. Korisnici aplikacije bi imali mogućnost pregleda podataka kroz vreme i na taj način mogli da prate da li se situacija poboljšava ili pogoršava.

Takođe putem mobilne aplikacije svaki korisnik bi mogao da se informiše o mogućim načinima da on, kao pojedinac, doprinese rešavanju ovog problema.

Dunav i Sava su prepuni raznog otpada, od kojih se veliki deo nalazi na rečnom dnu i nemoguće je doći do njega. Ipak, obale reka su veoma zagaćene usled posledice da ljudi nemarno ostavljaju svoj otpad koji završi u reci. Zato smatram da problem zagaćenja treba rešavati na obalama, dok otpad još uvek nije u reci.

Kao rešenje predlažem uvođenje mobilne aplikacije za kontrolu prikupljanja otpada. Aplikacija bi omogućavala korisnicima da naprave svoje naloge kako bi mogli da skupljaju poene za otpad koji prikupe. Princip bi bio da korisnici prikupljaju otpad na obalama reka i da ga ostavljaju na označenim mestima. Poeni koje bi korisnik dobijao bi se određivali na osnovu količine đubreta, odnosno težine. Nakon što korisnik spusti kesu sa otpadom, automatski se izmeri težina i generiše se QR kod. Korisnik putem aplikacije skenira QR kod i dobija poene. Svi podaci o korisnicima i njihovim poenima bi se čuvali na cloudu i korisnik bi u svakom trenutku imao uvid u njih. Dobijeni poeni bi mogli da se iskoriste kako popust u određenim prodavnicama ili kao vaučeri za neke od restorana/kafića pored reke. 

Minja Gačić 1022/17

Preokupirani milionima udarnih vesti svakoga dana ljudi su prestali da vode računa o onome što je zaista važno. Brojimo obolele i umrle od virusa Covid-19, po ceo dan slušamo o tome, ali nigde ne čujemo zastrašujuću činjenicu da nedostatak adekvatne vode za piće i neadekvatni sanitarni uslovi predstavljaju osnovu mnogih bolesti u svetu i godišnje izazovu dva miliona smrtnih slučajeva. Niko ne nudi rešenje za to. Da ne bismo sedeli skrštenih ruku i čekali da dođe do promene, možemo uraditi nešto čime ćemo značajno pomoći, kako podizanju svesti čoveka o ekologiji, tako i čitavoj privredi.

Potrebno je razviti visokofrekventni merač fizičko-hemijskih parametara i sistem pasivnih senzora za dinamičko praćenje kvaliteta površinskih voda. Sistem bi se sastojao od brojnih senzora, među kojima je i senzor za merenje temperature, zamućenosti i fizičko-hemijskog sastava vode u rekama. Sistem za merenje zagađenja treba da bude instaliran u svakoj reci u Srbiji, bez obzira koliko ona mala bila i treba da se meri konstantno, 24 časa 365 dana u godini, jer jedino tako možemo doći do nekog uspeha. Svi ti podaci treba da se čuvaju u bazi, detaljno analiziraju, statistički obrade i da se prikazuju na web i mobilnoj aplikaciji.

Aplikacija treba da obuhvata dugoročnu statistiku koja će omogućiti poređenje zagađenosti vode u raznim vremenskim trenucima, kao i dodatna objašnjenja o tome ko, šta i zašto zagađuje naše reke. Treba da ima sekciju koja će pokazati kako će naše reke izgledati za npr. 50 godina ako se nastavi ovim tempom zagađivanja, kao i sekciju kako bi izgledale sada da smo bili malo obazriviji u prošlosti. U aplikaciji treba da postoji i anketa kojom bi se procenilo koliko svaki prosečan čovek dovodi do zagađenja, kao i obaveštenja za svakog korisnika kada je posebno potrebno obratiti pažnju na svoje postupke. Pristup aplikaciji treba da ima svaki građanin, čak je poželjno da aplikacija bude built-in na mnogim uređajima.

Što se tiče senzora, moraju biti napravljeni tako da omogućavaju merenje i po kiši, oluji, snegu, ledu. Moraju biti izdržljivi, čvrsto ugrađeni i za svaki je potrebno napraviti rezervni koji bi se palio u slučaju otkaza glavnog senzora.

Anđela Jovanović 237/16

Veliki stepen zagađenosti naših reka, a I generalno životne sredine, ukazuje na to da kod većeg dela stanovništa nije razvijena ekološka svest. Kako bi ljudi vodili računa o sredini i  vremenom stekli motivaciju za pokretanje akcija čišćenja I ostalih mera suzbijanja zagađenja , prvo moraju da uvide značaj same reke I da se upoznaju sa mnogim stvarima o kojima se danas malo priča.

Jedan od predloga bi bila mobilna aplikacija koja će edukovati korisnike o značaju čistog vazduha, zemlje I vode, potom o njihovom zagađenju, uzrocima I posledicama, kao I o potencijalnim rešenjima ovih problema. Naravno, aplikacija bi zasnovana na konkretnim primerima naše zemlje.

Kao predlog konkretnog rešenja problema zagađenosti reka na teritoriji Beograda bila bi aplikacija koja korisniku, što bi u ovom slučaju bili organi zaduženi za održavanje reka, prikazuje stepen zagađenosti vode na određenim mestima. Ideja je da se postave senzori na nekoliko lokacija koji će jednom dnevno meriti koncentraciju štetnih materija, potom ta merenja prosleđivati I čuvati u bazi podataka. Analizom prikupljenih merenja na mesečnom ili višemesečnom nivou od strane mikrobiologa, može se identifikovati glavni uzrok zagađenosti reke u određenom području, bilo da je u pitanju fabrika, kanalizacija, deponija ili pojedinac, pa nadležni organi mogu pristupiti njegovom rešavanju.

Tešović Kaća 422/16

Dunav i Sava su dve moćne, duge reke koje pored mnogih drugih čine vodeno bogatstvo Beograda i Srbije. Ono što je posebno značajno za obe reke je njihov transportni potencijal. I jedna u druga su prohodne reke kojima se često prevozi kargo, te određeni nivo zagađenosti mora postojati zbog nafte. Takođe, i Dunav i Sava do Srbije dolaze posle dugih tokova kroz mnoge druge zemlje, te se ne može očekivati da u našu zemlju ulaze čiste. Međutim, ono što možemo podstaknemo je podizanje kolektivne svesti o značaju reka i direktnom uticaju čistoće reka na zdravlje čoveka. Ove dve reke u Beogradu imaju 200 kilometara rečne obale i 16 rečnih ostrva, od kojih je jedno Ada Ciganlija, izuzetno posećeno kupalište. 

Jako efektivan način podizanja rečne ekološke svesti je postavljanje kamera na rečno dno (na brojnim prethodno odabranim mestima kroz Beograd). Kamere bi bile povezane sa senzorom koji bi registrovali trenutke u kojima voda sadrži štetne, toksične materije, ili trenutke u kojima je jednostavno nivo zagađenja vode povišen. Dakle, senzor okida slikanje i snimanje rečnog dna u ovim situacijama. Slike i snimci se memorišu na Cloud space-u namenjenom ovoj upotrebi. Nakon toga se zabeleženi fotografski i video snimci šalju u Viber Community grupu, u kojoj su svi registrovani stanovnici Beograda. Preko ove grupe bi građani takođe mogli da razmenjuju slike i videe delova reka koji su vidno zagađeni, i da apeluju da se nadležni organi mnogostruko više aktiviraju u čišćenju naših reka. Svi zapisi iz reka i iz Viber grupe bi bili poslati i u nadležni deo Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Ovakva inicijativa bi bila ispraćena i kroz medije, te bi se ovo pitanje poteglo i kroz druge gradove Srbije.