Smatram da je cilj ovog projekta je da pogodi dve mete, svest gradjana i sistem tj. javne službe koje su zadužene za čišćenje reka. Ljudima treba prikazati šta čine prirodi kada bace u reku ili na njenu obalu samo onu jednu plastičnu flašu, kesu ili bilo kakav drugi otpad i kažu: „Ma šta će jedna flaša da uradi“. Što se tiče službi koje su nadležne da se bave čišćenjem ovog problema,  jedini način da ih nateramo da rade jeste da problem iznesemo na videlo i  da oni dobiju naredjenja da taj problem reše, od ljudi  kojima ovo negativno utiče na reputciju.

Prema ovome do sada navedenom,  smatram da bi najefikasnije rešenje bilo postavljanje kamera na rukavcima reka gde se skuplja otpad. Kamere bi dalje slale konstantnu sliku na Cloud, odakle bi snimci mogli da se prikazuju na nekom specijalizovanom sajtu (po ugledu na Naxi kamere).  

Na ovaj način bismo uticali na početak problema (ljude koji nesvesno čine zločin protiv prirode) i na kraj problema (službe koje ne rade svoj posao dovoljno dobro). Smatram da bismo ovim postigli da manje ljudi baca otpad u reke, a i kada bi to neki skroz neodgovorni pojedinci nastavili da čine imali bismo rešenje i za to.

Igor Panić 72/16

Kao što svi već znamo reke su veoma bitne u našem ekosistemu i zbog toga ih moramo paziti i čuvati. Mali podsetnik da samo jednoj platičnoj flaši treba približno 500 godina da se razgradi.
Rešenje ovog problema vidim u korišćenju dve stvari.

Prva stvar bi bila korićenje pametnih senzora koji bi se postavljali u blizini velikih fabrika i postrojenja i merili bi kvalitet vode u toj obalsti. Podaci bi se u određenim vremenskim intervalima slali na cloud platformu na kojoj bi se belezili, sortirali i čuvali. Svaki senzor bi bio imenovan fabrikom ili postrojenjem u čijoj je blizini postavljen. Sve u svemu ovim poduhvatom bi imali uviđaj koja fabrika poštuje propisane mere i koristi određene filtere za prečišćavanje otpadnih voda, a koja ne.
Drugi deo ovog rešenja bila bi web aplikacija na koju bi mogli da se uloguju administratori koji bi imali uvid u podatke na cloud platformi i imali bi postavljene norme koje bi pomoću aplikacije poredili. Ako neka fabrika nije u skladu sa normom automatski bi se pomoću aplikacije slao mejl određenoj fabrici ili postrojenju sa podacija koji odstupaju od norme.

Ovim poduhvatom bi informisali i na neki način podstrekli fabrike da promene opremu i tehnologiju za prečišćavanje otpadnih voda ili pak ako nista drugo ne pomaže imali šta da priložimo u tužbi.

Veljko Parezanović 301/16

Glavni uzrok zagađenosti reka I zivotne sredine uopšte jeste upravo ekološka svest stanovništva. Ovo je srž problema, a da bi se problem rešio moramo mu pristupiti iz korena. O njemu se generalno malo priča, pridaje mu se mali značaj, što je velika greška, s obzirom da ugrožava prirodna bogatstva Srbije,a samim tim I zdravlje svih nas.

Smatram da se bi se odgovarajućim, kreativnim gerila marketingom mogla podići svest ljudi, uz adekvatne I aktuelne primere uništavanja onog što nam priroda daje. Pored toga, mobilna aplikacija koja bi nam ukazivala na nemarnost stanovnika uz slike, kao dokaz toga, uticala bi na građane da se zapitaju zašto se tako ophodimo prema našoj domovini I kakve to posledice može ostaviti po nju.

Aplikacija bi ,pored toga, davala podatke o stepenu zagađenosti reka I vazduha, uz mogućnost praćenja smanjenja/povećanja nivoa zagađenosti na nedeljnom,mesečnom I godišnjem nivou. Uvidom u smanjenje nivoa zaganjenosti pozitivo bi uticao na svest  građana, jer svaki napredak motiviše ljude I daje im do znanja da čine nešto ispravno.

Moram krenuti od srži problema, odonosno od nas samih I dizanja spostvene ekološke svesti.

Zagadjenje vode u rekama moglo bi se smanjiti postavljanjem senzora. Senzori bi bili postavljeni u blizini fabrika, elektrana, kao i kod splavova uz duž reka, koji usled ispuštanja nekontrolisanog čvrstog otpada značajno zagadjuju reke u Beogradu. Na taj način bi se imao detaljan uvid koliko ovi objekti zagadjuju reke i nadležni organi bi preduzimali odgovarajuće mere u cilju smanjenja otpadnih voda.

Senzori bi podatke o ph vrednosti, alkalnosti, prisustvu teških metala i o drugim karakteristikama vode, beležili u baze podataka koje bi bile dostupne nadležnim organima. Podaci bi bili pregledni, jednostavni za očitavanje i pogodni za dalju obradu. Potrebno je takodje omogućiti memorisanje i praćenje istorijata promene izmerenih podataka, kako bi se tokom meseci videlo da li ovaj sistem vodi ka napredovanju, tj. čišćenju reka.

Moje resenje za ovaj problem podrazumeva pravljenje mobilne aplikacije koja nam vizeulno prikazuje kolicinu odredjenih komponenti  u vodi. Uz pomoc ovih indikatora, mozemo doci do zakljucka da li je/koliko je voda zagadjena u odredjenom delu gde su postavljeni senzori.

Kako bi realizovali ovo resenje, potrebni je postaviti senzore za odredjene komponente u vodi koji ce prikupljati podatke koje se dalje prosledjuju nadredjenim osobama. Postavljanje ovih senzora je jednostavno, jeftino I ostvarljivo. Znatno velika kolicina podataka moze da se skladisti koristeci NoSQL bazu. Ovi podaci ce kasnije biti pristupni obicnim korisnicima, koji ce moci da se informisu o nivou komponenti u vodi.

Slicna aplikacija vec postoji za pracenje zagadjenje vazduha i smatram da je znatno uspela da podigne svest gradjana. Verujem da bi se isto desilo sa datom aplikacijom.

Bojan Lalic, 306/2016

Rešenje bi bilo pre svega dotaći svest građana. To bi se moglo postići određenim panelima koji bi se nalazili pored velikih šetališta u Beogradu.

Sve bi bilo zasnovano na određenim senzorima koji bi merili količinu otpadnih supstanci u vodi. Prikupljeni podaci bi se čuvali cloud-u. Prerađivali bi se i slao bi se signal određenom panelu koji je stepen zagađenosti vode u pitanju. Razlikovali bi se "Voda nije zagađena", "Voda je u zadovoljavajućem stanju", "Zagađena voda", "Voda je veoma zagađena", nivoi.

Praćenje svih merenja bi obavljala rečna služba grada Beograda . Takođe, bila bi pravljena i statistika na osnovu prikupljenih podatak i tako predstavljano građanima zajedno sa trenutnim nivoom zagađenosti.

Kostić Pavle 1026/2017

Izrada konkretnih pametnih rešenja za probleme zagađenja vode u rekama Dunavu i Savi bi mogla biti mobilna aplikacija. Aplikacija bi mogla da se razvije po ugledu na igrice koje prate nase kretanje uz upotrebu google mapa, bazirana na izmenjenoj stvarnosti, sto znaci da se koriste mobilni uredjaji da se „modifikuje“ stvarni svet.Korisnik bi se prijavljivao putem svog google naloga, potrebno je da fizicki bude prisutan na lokaciji koju posmatra kroz kameru ili snima. Putem kamere bi se videla realna slika, a ukoliko se registruje otpad, telefon bi dao signale i oznacio ga na ekranu. Ukoliko korisnik klikne na registrovani otpad on bi se otklonio gde bi se jasno moglo videti kako bi predeo izgledao bez istog.Korisnik moze da sacuva novonastali izgled u vidu fotografije ili video snimka, kako bi kasnije napravio poredjenje. Aplikacija bi podatke sinhronizovala sa serverom, tako da bi se oni ocuvali i ukoliko se promeni uredjaj.Aplikacija bi, izmedju ostalog, podstakla korisnike da vise izlaze i krecu se,  svojim zanimljivim funkcionalnostima, privukla bi dosta paznje, postala bi jedan vid zabave i ujedno znatno podiga svest o znacaju ocuvanja zivotne okoline i podstakla gradjane.

Jos jedna jako bitna stvar je da se probudi svest ljudi o prirodi, kao i o zdravom nacinu zivota.

Lazar Knezevic 1047/2017

Ovaj problem se moze resiti sistemom za praćenje kvaliteta vode zasnovanog na senzorima.

Sistem se sastoji od nekoliko senzora koji se koriste za merenje fizičkih i hemijskih parametara vode.
Glavne komponente bežične senzorske mreže uključuju mikrokontroler za obradu sistema,komunikacioni sistem i nekoliko senzora. 
Pristup podacima u realnom vremenu se postize korišćenjem daljinskog praćenja i Internet of Things (IoT) tehnologije.
Rezultati se mogu prikazati na mobilnoj aplikaciji.

Prikupljeni podaci se skladistite na Cloud-u i porede se sa standardnim vrednostima. Ako je stečena vrednost iznad granične vrednosti,
zaposlenom će se poslati automatsko upozorenje putem SMS-a.
 
Stoga će predloženi sistem pomoći Beogradu da postane svestan i da zaustavi zagađivanje vode.

U Beogradu, gradu na dve reke, nalazi se veliki broj kafića, restorana i klubova u vidu splavova na rekama.
Ovi objekti imaju veliki uticaj na zagađenje voda u Beogradu. Kao rešenje ovog problema predlažem uvođenje senzora koji su smešteni u blizini ovih kafića, restorana i klubova i koji proveravaju u kojoj meri ovi objekti doprinose zagađenju. 

Senzori bi merili prisustvo fosfora, silicijuma, teških metala i slično u vodi. Ti podaci bi se beležili u bazi, a nadležni organi bi mogli da pristupe toj bazi uz pomoć web aplikacije. Aplikacija bi vršila obradu sakupljenih podataka i davala informacije o tome da li postoji odstupanje od norme.Ovde se može koristiti senzor kao što je Libelium smart water sensor.

Ukoliko bi nadležni primetili da neki obejakt doprinosi zagađenju voda, sledila bi odgovarajuća kazna. Uz pomoć ovog sistema može da se prati i napred kroz duži vremenski period, zato što se informacije o kvalitetu vode svakodnevno obnavljaju i čuvaju se u bazi.
 

Zagađenje voda Srbije je veliki problem kojem se ne pridaje dovoljno pažnje. Kako bi se podigla svest našeg naroda, nažalost, potrebna je slična situacija kao "magla" u gradu, koja će naterati naše ljude da vide problem. Ta ista "magla"  zbog zagađenosti vazduha bila je okidač za pojedince da svakodnevno ulaze na aplikacije/sajtove i šire informacije koje se tamo nalaze, sa krugom društva do kog mogu dopreti.

Pored pravljenja slične web aplikacije (predlog Django) na kojoj će moći da se vide svakodnevni izveštaji, glavni fokus jeste aktiviranje IoT pametnih brodova (po uzoru na brod na daljinsko upravljanje) koji predstavljaju bespilotni brod koji radi na daljinu preko 4G mreže.

Slučaj upotrebe IoT pametnog broda: Ovaj bespilotni brod koji radi na daljinu, preko 4G mreže (nakon unapred definisanih GPS rutera - definisana je dnevna ruta). Brod se po ruti kreće samostalno - prikupljajući podatke o praćenju kvaliteta vode pomoću senzora na samom brodu(senzori za merenje parametara kao što su: rastvoreni kiseonik, pH, slanost, mutnoću, provodljivost, biološka kontaminanta, sulfat, fosfat,itd.). Identifikujući uzrok zagađenja, pravi snimke HD kamerama i preduzima potrebne mere za razotkrivanje tih zagađivača. Uređaj se može usmeriti i daljinski na unetu lokaciju, a takođe je moguće da se usmeri na mesto nesreće, radi preduzimanja potrebnih merenja. Napajanje broda ima mogućnost da se vrši putem solarnih panela, u sunčanim periodima godine.

Prikupljeni podaci se šalju na Cloud. Podatke korisnici mogu pregledati u dnevnim izveštajima na web aplikaciji. Pored slika lokacije, u izveštaju se mogu videti detalji merenja, pojavljivaće se i mapa koja će označiti velike fabrike i druge potencijalne zagađivače u okolini same lokacije merenja, ukoliko je zagađenje na toj lokaciji povišeno. Administratori koji su prethodno bili zaduzeni za kreiranje rute i celokupno upravljanje projektom, unutar izvestaja koji šalje brod moći će da vide upozorenja u slučaju da senzori ne rade ili sličnih problema i brod će se odmah usmeriti nazad u bazu.

Kristina Dekić 160/16