Predlažem web-platformu koja  će da sumira prijave  građana , kako prijave u vidu  jpg fajla tako I tekstualne fajlove gde se mora navesti  detaljniji opis problema ( npr.  lokacija ,uzrok zagađenja vode). Predlog rešenja, predstavlja simbiozu web-platforme  I crowdsource-inga.  Platforma treba da bude povezana sa real-time bazom podataka koja će odmah da ažurira pristigle podatke kao I da obrađuje iste.  Platforma bi imala program za detekciju ključnih reči (upoređivanje reči sa bazom podataka) i prepoznavanje sadržaja slike (Python I OpenCV ili JavaScript) I na osnovu toga se vrši klasifikacija problema I prosleđivanje problema odgovornim ustanovama. Nakon otklanjavanja problema, slaće se feedback na platformu, gde oni koji su prijavili problem mogu da provere da  li se pristupilo rešavanju prijavljenog problema.

Kompanija Ericsson je predložila odlično rešenje za čišćenje vode i smanjenje zagađivača. Njihovo rešenje predstavlja širokopojasni IoT pametni brod. On predstavlja brod bez posade koji radi na daljinu koristeći 4G mrežu za čišćenje vode.

Ovo rešenje bi za Beogradske reke bilo i više nego primenjivo pogotovo na činjenicu da detektuje zagađivače. Pomocću GPRS tehnologije svakodnevna ruta se zadaje ovom brodu. On poseduje brojne senzore za merenje pH vrednosti vode čime bi se detktovalo prisustvo određenih štetnih jedinjenja, korisćenjem computer vision tehnologije bi se detektovali otpaci koji se nadju u određenoj radaljini od broda. Ovi podaci bi se slali na cloud server gde odakle bi se analizirali. S obzirom da Beograd ima puno splavova i privatnih poseda uz samu obalu, mogli bi se pomoću cloud platforme otkriti učestali zagađivači koji bi mogli biti kažnjeni za ovakve prekršaje.

Mila Dikić 58/16

Jedno od rešenja ovog problema bi svakako mogla biti implementacija sistema koji bi konstantno pratio zagađenost vode, pomoću različitih senzora. Primer takvih senzora jeste WSN-Wireless Sensor Network  koji ima mogućnost merenja različitih parametara vode, kao što su na primer : ph, rastvoreni kiseonik, temperatura, zamućenost, provodljivost. Senzori bi  I omogućili lociranje mesta na kojem se nalazi prekomerna zagađenost, kao i količina otpada, odnosno mera zagađenosti.  Podaci dobijeni sa senzora bi se svakodnevno obrađivali i unosili u baze podataka. Način pomoću kojeg bi građanima stavljeno do znanja koliko su reke zagađene, jeste svakako mobilna aplikacija koja bi koristila datu bazu podataka, pa bi korisnici u svakom momentu mogli da vide kolika je zagađenost reka.  Iz baze podataka bi se prikupljale informacije u logičke celine, pa bi informacije mogle biti  I statistički obrađivane, te bi bilo moguće pratiti zagađenost kroz određeni vremenski period (pomoću grafika ili tabela). Ovo sve je posebno bitno za one delove reka na kojima postoje različita kupališta, kako bi građani u svakom momentu mogli da znaju koji je nivo zagađenosti određenog regiona reke.

Uz to, kako bi još više aktivirali građane i podigli svest o ogromnoj zagađenosti reka, na aplikaciji bi mogao da postoji odeljak ( po ugledu na aplikacije sličnog tipa ) na kojem bi oni samoinicijativno mogli da kače fotografije onih delova reke koji su zagađeni. Uz ovakav pristup, nadležnim organima bi bilo izuzetno olakšano regulisanje smeća u rekama, pa bi mogli blagovremeno da reaguju tako što bi izašli na teren i preduzeli odgovarajuće akcije
 

Ajša Baković 195/16

Kao predlog rešenja može biti mobilna aplikacija. Aplikacija radi po algoritmu koji pratiti promene u vodi, putem senzora koji će detektovati kretanja otpada u rekama. Svaki put kada se detektuje otpad, u aplikaciji će se pokazati lokacija gde je isti detektovan. Ova aplikacija biće smernica koje delove reka treba prečišćavati. Svi podaci će se čuvati u bazi podataka, iz koje će se izvlačiti dnevni, nedeljni i mesečni izveštaji o promeni stanja čistoće reka. Korisnici ovih podataka biće nadležni za timove koji se bave prečišćavanjem vode u rekama. Oni će usmeravati na koji deo treba obratiti pažnju. Svi ovi podaci biće vidljivi samo na aplikaciji. 

Kao predlog prešenja može biti Android i IOS mobilna aplikacija koja će raditi na algoritmu koji detektuje otpade u vodi. Putem senzora će se pratiti promene u vodi, odnosno kretanje otpada. U trenutku detektovanja otpada, prikazuje se lokacija istog. Podaci će se čuvati u bazi podataka, iz koje će se izvlačiti dnevni, nedeljni i mesečni izveštaj o stanju čistoće vode u rekama. Podaci će služiti kao smernica za timove koji se bave prečišćavanjem voda, na koji deo reke treba obratiti pažnju. Cilj aplikacije je smeanjiti zagađenjje voda u Srbiji.

Rešenje koje bi moglo da se razmotri je kreiranje web aplikacije za detetkciju zagadjenih delova reka. Ideja je da se uz pomoć aplikacije prikaže realno stanje zagađenosti u određenim delovima kuda reka protiče. Korisnici aplikacije bi imali mogućnost da šalju slike ili da ostave komentar gde je potrebno da se izvši čišćenje.

Takođe, ove informacije pratila bi sve organizacije javne i ona lica koja su zadužena za očuvanje reka. Prikupljene informacije bi se obrađivale i ona mesta koja su najprioritetnija bi bila sledeća za čišćenje od otpada. Tri puta mesečno bi bila sprovedena akcija i do tih datuma bi se radilo na praćenju stanja i pravili bi se izveštaji i grafiokoni promene tokom vremena. 

Što se tiče otpada i smeća pored reka, ideja je da se radi na uključivanju građana za podizanje svesti o važnosti očuvanja prirode, te bi građani imali mogućnost da učestvuju u akcijama čišćenja otpada i sve to bi se ažurirao na web aplikaciji i stanja bi se pratila redovno. 

Na ovaj način građani bi imali mogućnost da napišu ili uslikaju kada uoče zagađenost i da svojim zalaganjem učine nešto dobro po okolinu i da pruže primer i drugima. 

S obzirom na to da je čovek glavni krivac za zagađenost reka, da bi se rešila tema poput ove neophodno je njega pokrenuti. Pošto je glavni zagađivač odrastao čovek koji iz neznanja I lenjosti u reke baca sve što ne zna gde bi drugo, ovim problemom pre svega mora da se pozabavi država kroz zakonske regulative, i smatram da je bez toga nemoguće rešiti problem ovog tipa. Ono što možemo da uradimo jeste da edukujemo mlade naraštaje - decu, osnovce, da reka nije namenjana za ono šta im, na osnovu ponašanja odraslih deluje da jeste.

Pošto je decu najlakše animirati kroz igru, a danas posebno uz igre na moblnim uređajima, najbolje bi bilo da se kreigra igra za Anroid i IOS koja bi aktivirala decu (mada ne bi bila rezervisana samo za njih), da čiste celokupnu okolinu, koja naravno podrazumeva I reke.

Predlog igrice je da ona podrazumeva da korisnik napravi nalog, kreira fiktivnog lika sa kojim bi mogao da se poistoveti, zatim prikupi otpad iz okoline nakon čega fotografiše okolinu/reku pre I posle. Pored toga na svoj nalog bi mogao okačiti bilo koji ekološki sadržaj – zasađeno drvo I drugo, na osnovu čega bi dobijao poene koji bi ga rangirali u odnosu na prijatelje.

Podaci bi se čuvali na lokalnom serveru koji bi organizacija morala da obezbedi.

Jedno od mogućih rešenja datog problema je kreiranje aplikacije koja će omogućiti uvid u zagadjenost ovih reka u svakom trenutku. Cilj njenog kreiranja jeste da podaci o zagadjenju budu dostupni gradjanima u svakom trenutku radi podizanja njihove svesti o ovom problemu.

Za njeno kreiranje će se prvenstveno koristiti senzori za detektovanje prisustva kombinata i različitih hemikalija u rekama, senzori za merenje temperature vode, pH senzori. Podaci prikupljeni na ovaj način beleže se u NoSQL bazi podataka pogodnoj za prikupljanje velike količine podataka. Uvid u prikupljene podatke imaće eksperti koji će ih analizirati. Rezultati te analize prikazivaće se u aplikaciji(veb i mobilna aplikacija) na mapi, gde će tamnijim bojama biti predstavljena područja gde je zagadjenost veća. Klikom na svaki poseban deo na mapi moći će da se vide detalji, procentualno izraženo prisustvo svakog od zagadjivača. Takodje, tu će biti prikazani i neki saveti kojih bi se trebalo pridržavati da bi se zagadjenost smanjila.

Aplikacija će sadržati poseban deo gde će gradjani moći da daju svoj komentar, savet ili predlog. Sadržaće i deo gde će moći da se vrše donacije za opremu potrebnu za čišćenje voda.

Prvobitno rešenje problema jeste preduzimanje preventivnih akcija, u smislu podizanja svesti ljudi koliko nam je značajna zdrava životna sredina i rečni svet. Pod tim bi se podrazumevalo postavljanje bilborda i drugih oglašivača o tome zašto treba da štitimo naše reke i ne bacamo otpad u njih, koji bi bili postavljeni u blizini reka i na šetalištima. Zatim, razvijanje web aplikacije, koja bi se zasnivala na crowdsourcing-u i putem koje bi gradjani mogli da učestvuju u čišćenju reka i njihovih okolina, postavljajući fotografije i lokacije mesta sa velikim otpadom, kao i mogućnost žalbe na različite industrije, restorane itd, koji svoj otpad odbacuju u reke. Sa druge strane, nadležni za zaštitu životne sredine u Beogradu, imali bi na jednom mestu uvid u sve probleme i bili bi u obavezi da na adekvatan način odgovore i preduzmu odgavarujuće akcije, kako bi očistili zagađene sredine pored reka. Takodje, nadležni bi bili u obavezi da obaveste građane o izvšenim akcijama  putem ove platforme. A na ovaj način,i dobrovoljci koji žele mogu preduzeti akcije, pa nakon završetka obavestiti nadležne o rešenom problemu.

Zatim, potrebno je postavljanje senzora za detekciju nivoa štetnih materija i sadržaja u vodi, kao i razvoj sistema za čišćenje vode u rekama, a da se pri tom ne naudi rečnom svetu, kao i da se ne ugrozi bezbednost ljudi koji plove. Potreban je i razvoj aplikacije koju bi koristili nadležni za zaštitu sredine i putem koje bi mogli da prate kretanje zagađenosti. Zabeleženi podaci bi se čuvali na Cloud-u, i prikazivali bi se na gorepomenutoj platformi. Senzori bi bili postavljeni na određenim rastojanjima u rekama i prilikom visokog nivoa zagađenja na određenom delu reke, aplikacija bi automatski pokrenula najbliže sisteme za pročišćavanje vode.

Tamara Dimitrijević 72/15

Jedno od mogucih resenja je autonomni robot koji bi cistio pojedine delove blizu obale setalista, programiran od strane AI koja bi vremenom ucila i sakupljala podatke o konkretnoj oblasti.

Rešenje bi moglo biti u korišćenju dronova koji bi pratili kvalitet vode i kontrolisali objekte na obalama reka. Ukoliko bi se uočili počinioci koji zagađuju reke moguće je to dokazati putem video snimaka koji dronovi prave. Podaci bi se skladištili na cloud-u, a putanja kojom bi se dronovi kretali mogla bi da se odredi uz pomoć AI-a.

Problem zagađenja reka moguće je rešiti pomoću IoT sistema za kontrolu kvaliteta vode baziranom na PH i ultrasoničnim senzorima kao i senzorima za kontrolu toka vode u kombinaciji sa PIC mikrokontrolerom. Ovakvo rešenje ne zahteva obimna tehnička znanja, a pritom su i troškovi implementacije niski. Sistem prati vrednosti različitih varijabli očitanih pomoću senzora u realnom vremenu i prosleđuje ih na cloud.

Matija Đeković 314/16