Ovaj problem postoji odavno, kada su seljaci najčešće lovili za potrebe preživljavanja i kao dodatak oskudnoj ishrani, što je bilo protiv lovnih privilegija i teritorijalnih vladara. Međutim, lovokrađa se dešava i dan danas, a ubijaju se i zaštićene vrste.

Mnogo ljudi nelegalno seče drveće, kako u privatnim šumama, tako i na svojim posedima - za ogrev, namešaj i ostale potrebe.

Iako se poznaje zakon, on se ne poštuje, a niko ni ne sankcioniše te postupke. Koje je rešenje?

Izgradnja regionalnih deponija može mnogo doprineti rešavanju problema imajući u vidu da većina gradova i opština nema trajno rešeno pitanje odlaganja smeća.

Mini-hidroelektrane se mogu graditi isključivo na većim vodotokovima, naravno tek kada nadležna stručna lica i institucije prethodno utvrde mogućnost i održivost ovakvih sistema, koji ne bi ostavili drastične negativne posledice po tok reke (njeno isušivanje) i njen biljni i životinjski svet.

Najveći problem predstavlja opasni otpad, a posledica je propalih fabrika. Kako rešiti ovaj problem?

Po meni jedan jako bitan problem predstavlja i ispuštanje kanalizacionog otpada u reke putem orvora koji se nalaze na obalama Dunava i Save.

Opstina Vozdovac kao jedna od najvecih opstina u Beogradu nema čak ni u velikim naseljima kao Stepa Stepanović opciju za odgovorno odlaganje otpada

Svedoci smo velike zagadjenosti vazduha, kako u svetu, tako i kod nas, a videli smo da je Beograd ima jedan od najzagadjenijih vazduha u svetu

Emisija gasova staklеnе baštе iz saobraćaja u Srbiji jе od 2000-е godinе tri puta povеćana, zbog čеga moramo krеnuti sa ozbiljnim mеrama kako bi sе еmisija smanjila, poboljšao kvalitеt vazduha, i izbеglе grеškе drugih zеmalja kojе su prolazilе sličnim putеm razvoja.

Najnoviji izveštaj globalnog tereta bolesti pokazuje da je zagađenje vazduha jedan od deset glavnih globalnih faktora rizika po zdravlje. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (eng. OECD) predviđa da će 2050.