Sa rastom svetske populacije, urbanizacije i robnih tokova poraslo je i interesovanje za optimizaciju logističkih tokova u gradovima, odnosno city logistiku. Kako bi se održao ekonomski rast gradova i zadovoljili zahtevi generatora robnih tokova za frekventnijim isporukama manjeg obima, beleži se porast dostavnih vozila i pređenih vozilokilometara, a sa tim u vezi i svih propratnih negativnih uticaja kao što su: zagušenje saobraćaja, vremenski gubici, potrošnja energije, zagađenje vazduha, buka i sl. Krajnja posledica je značajan pad kvaliteta života.
Održivi transport se definiše kao transport koji pozitivno doprinosi ekonomskom i socijalnom stanju bez ugrožavanja zdravlja ljudi i životne sredine. Gradske vlasti očekuju od preduzeća i poslodavaca da osnuju logističke centre i konsoliduju tokove. Sa druge strane, davaoci logističkih usluga čekaju od zvaničnika da iniciraju ili novčano potpomognu razvoj i realizaciju novih sistema i usluga kako njihova ponuda i realizacija ne bi bila slabo profitna i visokorizična.
Od 1. decembra 2019. godine snabdevanje restorana i ostalih objekata se vrši u periodu od 20-07h što izisukuje dodatne troškove za one koji nemaju 24-časovno radno. Problem je što ne postoji uvođenje inovacija u upravljanju i optimizaciji logističkim tokovima već se samo vidi pooštravanje regulativa
Komentari
Da bi se rijesio ovaj problem neophodno je prilagoditi saobracajnu infrastrukturu, obezbjediti parking mjesto za ta vozila da ne bi doslo do zastoja u saobrajaju. Uvodjenjem podzemnog transprta sto bi omogucilo rastrecenje saobracaja. Prevozna sredstav da budu veceg kapaciteta(tovarni dio moze maksimalno da se iskoristi) na taj nacin bi se smanjio broj vozila u gradu.
Rešenje koje primenjuju mnogi evropski gradovi jeste izgradnja podzemnih metroa. Smatram da je to idealno rešenje za ovaj problem jer bi se tako rasteretio saobraćaj.
Naravno, potrebno je puno vremena da se takvo rešenje osmisli i kasnije sprovede u delo, ali mislim da je to jedino pravo rešenje.
Katarina Ilić, 261/16