Upali se zeleno, a vi ste sedmi u koloni na semaforu. U trenutku kada automobil ispred vas kreće, već se pali žuto. Konačno dočekate zeleno, ali vas već na prvom sledećem hvata crveno. I na sledećem. Na četvrtom semaforu nailazite na zeleno. Konačno! Još niste ni „razvukli“ pobednički osmeh, a već shvatate da automobili koji čekaju na tom semaforu kreću jedan po jedan brzinom puža i da vas sigurno hvata crveno...

Rešenje? Moderan sistem za upravljanje semaforima i ulaganje u infrastrukturu

Jedino rešenje za smanjenje saobraćajnih gužvi bilo bi uvođenje takvog sistema u kojem bi:

1. rad svih semaforizovanih raskrsnica bio kontrolisan iz jednog centra
2. sve semaforizovane raskrsnice bile pokrivene kamerama kako bi se iz centra pratilo stanje na terenu u realnom vremenu
3. postojalo više modova za automatski sinhronizovan rad svih semafora
4. semafori imali opciju daljinske manuelne kontrole kako bi se što brže reagovalo u slučaju bilo kakve nepredviđene okolnosti (npr. udes, neplanirani ili planirani radovi na putu, specifično zagušenje zbog nekog koncerta ili utakmice, itd.)  

Zeleni talas – mit ili realnost?

Zeleni talas zaista postoji na mnogim pravcima i na nekima zaista dobro funkcioniše. Međutim, zeleni talas ne može da bude „fiksan“, već mora da se prilagođava trenutnim uslovima. Ako se primenom zelenog talasa propusti mnogo vozila na dugoj deonici i sva ona stignu do nekog uskog grla i tu se nagomilaju

Mihailo Igic 296/16