Rešenje ovog problema bi mogla biti Smart Garden platforma, koja omogućava monitoring vode, zemljišta i životne sredine, kao i praćenje, merenje i osluškivanje potreba zelenih površina pri čemu se značajno smanjuju troškovi, kao i resursi koji se pri tome ulažu.  Rešenje je bazirano na korišćenju senzorskih wireless tehnologija, koje se primenjuju na zelene površine, potpuno je integrisano i uzima u obzir različite aspekte, kao što su kvalitet vode, vazduha i zemlje, merenje nivoa protoka vode, kontrola sistema za navodnjavanje, kao i zašita od krađe bilo kog od uređaja koji su postavljeni u parku. U ove svrhe koriste se specijalni  uređaji, između ostalog dendrometar i senzor za merenje temperature tla, koji se postavljaju na zelene površine  unutar parkova i koji su otporni na najrazličitije vremenske uslove. Ovi uređaji  se pune uz pomoć solarne energije i mogu komunicirati međusobno putem wireless konekcije. Platforma obuhvata i brojne senzore putem kojih se meri temperatura tla, atmosferski pritisak, vlažnost vazduha, nivo provodljivosti i slično.  Svi prikupljeni podaci sa platforme se čuvaju u realnom vremenu u cloud-u, gde se analiziraju I prikazuju na dashboard-u i  oni predstavljaju odličan izvor za dugoročna predviđanja na osnovu uočenih trendova. Smart Garden platforma putem mobilne aplikacije  obaveštava osoblje koje je odgovorno za održavanje parkova, ukoliko dođe do bilo kakvog kršenja sigurnosti (npr krađa nekog uređaja). Takođe, prikupljenim podacima sa Clouda mogu pristupiti i građani putem mobilne ili web aplikacije.

Marija Bjelopetrović 396/16

Predlog za resenje ovog problema je pravljenje senzora za zastitu zivotne sredine koji bi imao vise funkcionalnosti. On bi podrezumevao detektovanje svih otpada na zelenoj povrsini I ukoliko predje odredjenu zadatu granicu, alarm bi se ukljucio kod nadleznih sluzbi kako bi mogli pravovremeno da reaguju.

Podaci o zagadjenosti sredine dobijeni od senzora bi bili dostupni na mobilnoj aplikaciji koja je napravljena kako bi povecali svest mnogih  ljudi trenutnim stanjem nasih zelenih povrsina. Takodje aplikacija ima mogucnost prikazivanja mesecnih izvestaja o poboljsanju ili cak pogorsanju nasih zelenih povrsina u Beogradu.

Jos jedna funkcionalnost senzora je merenje vlaznosti zemljista pogotovo leti u vreme velikih susa, putem koje bi slale alarm sistemu za navodnjavanje kako bi sprecili susenje biljaka.

Katarina Bradic 288/16

Zaštita zelenih površina u Beogradu može bitno doprineti poboljšanju života i zdravlja građana, pa ju je potrebno sprovoditi u većoj meri. Zaštitu zelenih površina može bitno unaprediti postavljanje pametnih ograda (IoT tehnologija) oko površina prekrivenih travom i cvećem.

Na pametnim ogradama bi se mogli postaviti uređaji sa portovima za povezivanje senzora koji će beležiti dodirivanje ograde od strane ljudi, kučića ili mački. Na mestima gde bi kontakt sa ogradom bio učestaliji, postoji potencijalno prelaženje ograda i gaženje preko zelenih površina. To bi bio indikator da postoji potreba za većom ogradom ili nekom drugom vrstom zaštite. Takođe je potrebno da svaka kapija ima uređaj koji beleži lokaciju, kako bi ljudi zaduženi za otklanjanje ovog problema znali gde je najpotrebnije rešavati ga (GPS tehnologija).

Podaci sa senzora bi se čuvali na cloude-u, dakle opet primena nerelacionih baza podataka. Pristup tim podacima treba dozvoliti komunalnom preduzeću grada, čiji nadležni organi bi utrvrđivali tačne lokacije „rizičnih“ mesta, gde postoji mogućnost nepoštovanja zabrane gaženja zelenih površina.

Kristina Smiljanić 0033/2016

Trenutni problem je prinzip zalivanja velikih parkova tako da je to prva stvar koja bi trebala da se automatizuje 

Resenje ovog problema bi se moglo realizovati kroz upotrebu senzora za vlaznost zemljista koji bi radio uporedo sa sezorima za vlaznost vazduha, temperaturu i sa najblizim meteoroloskim stanicama kako bi se videlo kada je potrebno zalivanje.

Sledeci problem bi bio nacin zalivanja, moj predlog je da se postave prskalice koje se nalaze u zemlji dok se ne aktivira zalivanje, nakon aktivacije prskalice bi izazle iz kucista i zalivale koliko je to potrebno.

Rešenje problema bi moglo da se sprovede kroz kreiranje servisa za automatizaciju i upravljanje sistemima za navodnjavanje i kontrolu životne sredine zelenih površina u vidu web i mobilne aplikacije.
To bi bilo IOT rešenje zasnovano na cloud-u, koje bi radilo na bazi senzora za zastitu zivotne sredine koji bi imao vise funkcionalnosti. On bi podrazumevao detektovanje svih otpada na zelenoj povrsini i ukoliko predje određenu zadatu granicu alarm bi se uključio kod nadležnih službi kako bi mogli pravovremeno da reaguju. Takođe, senzori bi proveravali i vlažnost zemljišta. Kada bi vlažnost zemljišta pala ispod dozvoljene vrednosti, automatski bi se upalile prskalice za vodu, čime bi se navodnjavanje vršilo samo po potrebi. 

Aplikaciji se može pristupiti bilo kada i bilo gde preko interneta i omogućava upravljanje više lokacija sa centralne lokacije, tako se povećava efikasnost i minimiziraju troškovi.Na aplikaciji bi postojala mapa svih parkova, i klikom na određeni park videlo bi se kada je bilo poslednje navodnjavanje.

Takođe, postojala bi mogućnost da korisnici ostave komentar ili sugestiju ukoliko uvide da u nekom parku prskalice ne rade, ili imaju predlog da se ovaj sistem uvede u još neki park.

Nemanja Gojović 305/2016

Da se napravi kontroler koji otvara slavine (elektroventile) koji puštaju vodu u određene sekcije koje se žele navodnjavati. Uloga kontrolera je da vodi računa koja sekcija je otvorena, koliko dugo i koliko litara vode je isteklo. Isto tako, ako on govori pumpi kada da se uključi i koliko litara vode treba dozirati.

Uredjaj treba da je namenjen zelenim povrsinama i pakrovima. Ona daje uvid u stanje vlažnosti zemljišta na parceli i vremensku prognozu pa se putem aplikacije optimizuje navodnjavanje i ona omogućava veliku uštedu vremena, novca i štedi vodu utrošenu na navodnjavanje.

Kroz aplikaciju je dostupan istorijat svih zalivanja pa se može steći uvid u to koliko je puta zalivana koja povrsina. Dostupni su dnevni, sedmični, mesečni i polugodišnji grafikoni vlažnosti zemljišta.

Osnovni cilj je da se centralno sprovodi navodnjavanje zelenih povrsina, bez odlaska na teren.
Veći stepen automatizacije se postiže i mogućnošću daljinskog doziranja prihrane i uključivanjem mešača prihrane na klik.

Sa jednog mesta se može kontrolisati više fizički odvojenih zeleniih povrsina, a isto tako može se programirati više odvojenih zona zalivanja na istoj povrsini.

Podaci bi se cuvali u gradskoj upravi za zelenilo i aplikaciojom kao i podacima bi upravljala ovlascena lica, koja bi podatke adekvatno skladištila kod sebe, kako bi kolege mogle da imaju uvid u to sta je radjeno, kao i koji bi posluzili za kasnije sezone da se prati koliko je vode na kojoj povrsini potrebno da se potrosi i da se kontrolise efikasnost i efektivnost.

Predlog za resenj ovog problema  jeste mobilna aplikacija , na kojoj bi korisnici mogli da naprave svoj nalog i da postavljaju komentare i daju razlicite predloge kako da se odrzvaju zelene povrsine.

Mogli bi se koristit senzori koji salju informaciju aplikaciji o nivou stetnih gasova u vazaduhu, te informacije bi se obradjivale u aplkaciji i prikazivale svim korisnicima aplikacije.

Josj jedna mogucnost aplikacije jeste da korisni salju fotografije sa mesta gde su zapazili da su zelene povsine zagadjene i da se o tome obavestavaju nadlezne komunalne ustanove koje bi reagovale i otklonile smece.

Takodje, korisnici bi mogli da se ujedine i zajedno da pokrecu volenterske akcije, kada bi se svi okupili na odredjenim mestima i ucinli nesto lepo za svoj grad. Platforma bi imala tu opciju meetinga gde bi se korisnici prijavili i izjasnili na kojoj lokaciji ce oni volontirati.

Veliki problem loše brige o zelenim površinama u Beogradu mogli bi rešiti kreiranjem veb aplikacije, koja bi omogućavala razne fukcionalnosti, kao i postavljanjem odgovarajućih IOT senzora.

U samim parkovima i na vaćim zelenim površinama bi bili postavljeni senzori za vlažnost koji bi služili da mere vlažnost zemljišta na ovim površinama. Ovim bi sprečili odumiranje biljnog sveta zbog nedostatka vode. Takođe bi bili postavljeni i senzori za merenje zagađenosti vazduha.

Podaci sa ovih senzora bi se slali na Cloud gde bi bili skladišteni. Ovim podacima bi pristup imala veb aplikacija putem veb servisa.

Na osnovu podataka o zagađenosti vazduha, na veb aplikaciji bi se građanima davali saveti na koji način mogu doprineti smanjenju zagađenja, a na osnovu podataka o vlažnosti zemljišta bi se na google mapi naznačile zelene površine sa nedostatkom vode, na šta bi komunalna preduzeća mogla da reaguju, kao i sami građani.

Na veb aplikaciji bi se redovno sprovodile ankete putem kojih bi se dobijale informacije o mestima sa nedostatkom kanti za otpad, ostećenim klupama, i drugim elementima iz javnih parkova.