Rešenje ovog problema mogla bi biti mobilna aplikacija. Aplikacija bi bi bila dostupna svima, korisnici bi komentarima obaveštavali komunalna preduzeća u kojim parkovima sirom grada fale kante za djubre, ili se djubre ne skuplja redovno. Takodje bi učestvovali u anketama koje bi omogućile bolji uvid u opšte stanje parkova u Beogradu, poput polomljenih klupa itd. Aplikacija bi redovno obaveštavala korisnike na koji način mi oni sami mogli da doprinesu boljem stanju zelenih površina, poput volonterskih okupljanja radi čišcenja šuma, sadnje cveća i stabala.

 Takodje, na velikim zelenim površinama bili bi postavljeni senzori za praćenje vlažnosti zemljišta. Podaci koje očitavaju senzori  bi se na mesečnom nivou čuvali na cloud platformi, i time bi komunalna preduzeća i nadležni organi imali uvid na kojim mestima je neophodno navodnjavanje.

Na Beogradskim zelenim površinama postoji veliki problem otpada koji se nalazi pored kanti za smeće i koji kasnije psi lutalice i ostale životinje razsnose širom parkova. Rešenje koje bi moglo postojati jesu pametne kante.

Pametne kante bi bile u mogućnosti da ubačeno smeće usitnjavaju i tako omoguće skladištenje dodatne količine što bi dovelo do toga da tokom dana ne dođe do pretrpavanja određene kante. Kante bi bile u mogućnosti da prim dovoljno smeća za jedan dan. S druge strane, neophodno bi bilo i da poseduju određene senzore koji bi, u slučaju napunjenosti kante više od 3/4 obaveštavali i slali određeni signal komunalnoj službi. Svi podaci bi bili skladišteni u određenim bazama podataka i mogi bi da se iskoriste za statističke proračune kao i uvid u to na kojim mestima je neophodno dodati nove pametne kante. 

Kostić Pavle 2017/1026

Moj predlog za ovo resenje podrazumeva servis koji ce automatizovati navodnjavanje zelenih povrsina odredjenih parkova. Smatram da je ovo veliki koji moze jednostavno da se resi uz primenu odredjenih senzora.

Prvo je potrebno postaviti senzore za proveru vlaznosti zemljista, koji ce prikupljati i dalje proslediti podatke. Podaci bi se skladistili uz pomoc NoSQL baze. Potrebno bi bilo dodatno postaviti odredjene sezone za pokret, koji nam omogucuju da aktiviramo prskalice dok ne postoje ljudi u blizini.

Navodnjavanje samog zemljista bi se vrsilo po potrebi, odnosno ukoliko vlaznost zemljista padne ispod odrednje norme koju smo definisali.

Za sve ovo bi postojala odredenja aplikacija, gde bi nadredjena osoba mogla da menja norme, ili da aktivira navodnjavanje mehanicki po potrebi. Funkcionisalo bi na osnovu cloud servisa.

Bojan Lalic, 306/2016

Jedan od predloga za resenje problema ocuvanja zelenih povrsina u Beogradu jeste mobilna aplikacija "ZeleniBeograd", na kojoj bi korisnici mogli da naprave svoj nalog i da postavljaju komentare i daju svoj sud kao i da naprave kolaboraciju oko ozelenjavanja lokalnih naselja. 
Takodje bi se koristiti senzori koji salju informaciju aplikaciji o nivou stetnih gasova u vazduhu, te informacije bi se obradjivale u nasoj aplkaciji.Jos jedna mogucnost aplikacije jeste da korisni salju fotografije sa mesta gde su zapazili da su zelene povsine zagadjene i da se o tome obavestavaju nadlezne komunalne ustanove koje bi reagovale i otklonile smece.Korisnici bi mogli da se ujedine i zajedno da pokrecu volenterske akcije, kada bi se svi okupili na odredjenim mestima i ucinli nesto lepo za svoj grad.

Lazar Knezevic 1047/2017

Resenje bi moglo biti projektovanje sistema za zalivanje koje ce funkcionisati pomocu senzora za merenje vlaznsti zemljista.

Ukoliko vlaznost padne ispod vrednosti koja se smatra povoljnom salje se signal da je neophodno zalivanje. Sistem treba implemantirati tako da se prskalice uvek pale u kasnijim vecernjim casovima, ukoliko je u toku dana registrovano da je vlaznost snizena, moze biti i uvek isto vreme kao olaksica u implementaciji. Moze se desiti da senzori registruju da je vlaznost snizena pri jako visokim temperaturama oko podneva, kada je u letnjem periodu jako sunce i ukoliko bi se prskalice ukljucivale odmah nakon sto stigne signal moze doci do potpune suse. 

Pri svakom zalivanju belezi se kada je obaveljeno kao i kolicina vode koja je utrosena pri istom, kako bi nadlezni imali u vidu kada treba da dopune rezervoar sa vodom. 

Ovaj problem se moze resiti sistemom za navodnjavanje pametnim upravljanjem koji koristi informacije
senzora i meteoroloških stanica da bi biljkama dao tačnu količinu vode koja im je potrebna.

U parkovima ce se zalivanje zelenih povrsina kontrolisati preko mobilnih telefona.
Pomocu pametne platforme elektronskim putem cemo otvarati i zatvarati ventile  za navodnjavanje,
kako bi biljke dobile tačnu količinu vode koja im je potrebna.
Postavljanje sistema podrazumeva prvo izradu inventara u svakom parku i postavljanja senzora vode i vlage,
postavljenih pod zemljom na različitim tačkama na svakoj zelenoj površini. 

Podaci senzora se skladiste na cloud-u i u kombinaciji sa podacima gradskih meteoroloških stanica i kišnih merača,
omogućavaju podešavanje količine upotrebljene vode.

Problem koji viđamo u velikom broju parkova u Beogradu jeste to što nema dovoljno kanti, ili kante koje imamo nisu u dobrom stanju. Kao posledica toga parkovi su često prljavi.

Kao rešenje ovog problema mogu se uvesti pametne kante u parkove. Ovo su kante koje već postoje u svetu i veće su od prosečnih kanti koje danas imamo u parkovima. Na vrhu kante se nalazi solarni panel koji omoguđava da kanta korisiti sunčeve zrake kao izvor energije. Ona samostalno suzbija đubre tako da postoji više prostora u kanti.

Senzor detektuje kada se đubre napuni do određene granice i informacija o tome se direktno šalje komunalnoj službi čiji radnici poseduju mobilnu aplikaciju povezanu sa pametnim kantama. Služba koja se zadužena sa taj deo grada odlazi da isprazni kantu. Senzor koji se može koristiti za detekciju đubreta je na primer senzor koji je razvila SmartBin kompanija (IoT Fill-level Sensors). Osim toga što se šalju informacije o tome da je kanta puna, aplikacija sadrži i istorijske podatke o kantama, tako da je moguće pratiti koje od njih se brže pune, koliko ljudi ima pristupa i slično. 

Slučaj neodgovornih vlasnika pasa koji ne kupe izmet svojih ljubimaca jako je čest prizor u parkovima širom Beograda. Ideja ovog rešenja jeste da se vlasnici ljubimaca podstaknu i motivišu nagradom - besplatnim Wi-Fi internetom.

Kada ljudi bacaju vrećice s izmetom u posebnu kantu u parku, ona izračunava težinu (pomocu senzora za tezinu - IoT Weight Sensor) i svima daje besplatne minute Wi-Fi -ja u parku. Što je veća težina, dodaje se više minuta - i svi mogu uživati u čistom parku. U doba kada su mnogi ljudi više zainteresovani da zure u svoj pametni telefon nego da gledaju šta njihov pas radi, ovo je zanimljivo rešenje. Na ekranu će se prikazati težina i broj osvojenih minuta, a biće omogućeno napajanje solarnom energijom pomoću solarnih panela na kanti.

Osiguranje da se u kantu ne ubacuju stvari za koje kanta nije predviđena biće kamera (piCamera) koja će detektovati psa i otvoriti poklopac kako bi vlasnik mogao da baci izmet.

Za već odgovorne vlasnike, koji svoju dužnost uredno vrše, ovo će biti nagrada koju zaslužuju, a za one koji to još uvek nisu podstrek da to postanu.

Kristina Dekić 160/2016

Predlažem web-platformu koja  će da sumira prijave  građana , kako prijave u vidu  jpg fajla tako I tekstualne fajlove gde se mora navesti  detaljniji opis problema ( npr.  lokacija ,uzrok zagađenja parka, urbanistički predlog za poboljšanje eko sistema). Predlog rešenja, predstavlja simbiozu web-platforme  I crowdsource-inga.  Platforma treba da bude povezana sa real-time bazom podataka koja će odmah da ažurira pristigle podatke kao I da obrađuje iste.  Platforma bi imala program za detekciju ključnih reči (upoređivanje reči sa bazom podataka) i prepoznavanje sadržaja slike (Python I OpenCV ili JavaScript) I na osnovu toga se vrši klasifikacija problema I prosleđivanje problema odgovornim ustanovama. Nakon otklanjavanja problema, slaće se feedback na platformu, gde oni koji su prijavili problem mogu da provere da  li se pristupilo rešavanju prijavljenog problema.

Kao rešenje ovog problema predlažem Smart Garden sistem koji je implementiran u Španiji. Održavanje zelenila i sadnica u parkovima je skupo i zahteva neprestanu negu od strane zaposlenih u gradskom zelenilu. Uz korišćenje odgovarajuće zemlje, vode i sistema za praćenje, moglo bi se uštedeti na resursima i troškovima.

Sistem je dizajniran za praćenje, merenjei upravljanje uslovima i potrebama zelenih površina u ralnom vremenu i poboljšava: kvalitet vode, kvalitet vazduha, kvalitet zemljišta, sistem za navodnjavanje, bezbednost.

Senzori bi trebalo da se nalaze u vodi, zemljistu, medju samim zelenilom, i meriti: temperaturu i vlaznost vazduha, vode i zemljista, pH vrednost vode i zemljista, vazdusni pritisak i mnoge druge karaksteristike.

Formira se bezicna mreza senzora kojom se obavlja prenos podataka od senzora do gejtveja koji sve prosledjuje na cloud server. Senzori koriste zamenjive baterije i kao niski potrosaci mogu koristiti napajanje solarnom energijom.

Pomoću cloud platforme vrši se analiza prikupljenih podataka i obavlja se kako dugorično tako i kratkoroćno previđanje trendova kojim bi se gradsko zelenilo moglo voditi. 

Mila Dikić 58/16

Postoje mnogobrojni razlozi zbog kojih su zelene površine u Beogradu u sve gorem stanju. Jedan od najvećih problema jeste svakako smeće koje se može naći svuda, ali I smeće koje se nalazi nagomilano u kantama i pored kanti.  Upravo radi regulisanja tog nagomilavanja smeća u kantama, predlog jeste da se postavi veći broj pametnih kanti. Za početak je potrebno istražiti sve parkove i zelene površine u Beogradu  i ustanoviti koje područje je najkritičnije,  a zatim početi sa realizacijom ovog rešenja.

Naime, pametne kante sadrže dva tipa senzora: prvi tip senzora se nalaze u samoj kanti i mere količinu otpada u njima, a drugi tip se nalazi na površini kante u donjem delu i locira da li postoji smeće u okolini kante, tačnije do nekih 20cm od kante.  Senzori bi beležili informacije o lokaciji kante i informacije o smeću i smeštali u bazu podataka. Svim tim informacijama bi mogli da pristupe jedino zaposleni iz komunalnih usluga, tako što bi baza bila povezana sa web aplikacijom na kojoj bi postojala registracija samo za zaposlene.  Kante i senzori bi morali redovno da se proveravaju, kako ne bi došlo do slanja pogrešnih informacija.

Na web aplikaciji bi mogao da postoji  i odeljak za korisnike, koji bi mogli da ostavljaju komentare ili fotografije smeća koje se ne nalazi pored pametnih kanti, kako bi zaposleni preduzeli određene akcije u cilju smanjenja smeća.


Ajša Baković 195/16

Kako bismo očuvali parkove u Beogradu, važno je da se oni redovno održavaju i čiste. Shodno tome, oni moraju da se čuvaju. Smatram da je za njihovo očuvanje važan svaki građanin i da svako od nas treba da se ponaša ekološki. Zato, predlažem mobilnu aplikaciju koji bi koristili građani, ali uvid u podatke imale bi i javne organizacije koje učestvuju u sređivanju zelenih površina i izgradnji parkova. 

Ideja je da se putem mreža i raznih kampanja ispromoviše aplikacija koja bi mogla da doprinese lakšem očuvanju svih parkova. Svako bi mogao putem ove aplikacije da predloži neko rešenje koje bi odgovaralo lokaciji parka za koji ima neki predlog. Takođe, uz pomoć ove aplikacije moglo bi se apelovati javnosti šta fali u nekom parku, da li se nešto oštetilo, pojava smeća gde ne bi trebalo, šta je dobro da se uradi novo i slično. Ovim akcijama bi se konstantno radilo na očuvanju sredine i problemi bi se rešavali na vreme. Radile bi se procene i obrade podataka i u sve to bi mogli da se uključe i građani nekim doprinosom.

Ova aplikacija obuhvatala bi praćenje stanja za svaki od ovih parkova. Pored toga, postojao bi poseban deo, gde bi mogla da se predloži rekonstrukcija nekih parkova koji nisu više funkcionalni ili izgradnja novih parkova tamo gde su zaista potrebni i gde najveći broj ljudi ostavi lajk ili komentar. Postoji veliki broj mesta u Beogradu gde fale parkovi i ovim bi se taj problem rešio vremenom.

Internet inteligentnih uređaja može mnogo doprineti rešavanju problema poput ovoga. Može se iskoristiti za edukaciju mladih, odraslih, starih, kao I  za njihovu animaciju, ali  pre svega, najočiglednije rešenje je definitno ugradnja ,,pametnog” sistema navodjavanja. Zelenilu je potrebna dovoljna količina vode, a za detekciju nedostatka, ili pak viška tečnosti mogu se koristiti senzori koji su ugrađeni u sam sistem. Korisnici aplikacije (zaduženi za zalivanje, baštovani, a za određene funkcionalnosti I hortikulturni tehničari) bili bi obavešteni o nedostatku određenog resursa iaplikacija bi ih pozivala na akciju. Apliakcija bi nudila I funkcionalnost da se u tačno određenim trenutcima automatski zalije zelena površina, ukoliko aplikacija analizom zaključi da je to potrebno. To bi izuzimalo potrebu za bilo kim zadužeim za navodnjavanje. Jedina uloga čoveka bi bila praćenje stanja preko aplikacije, i reagovanje u slučaju nepredviđenih okolnost.  Takođe u aplikaciju mogu biti uključeni I senzori za detekciju svetlosti, supstanici koje nisu odgovarajuće I drugog. I u ovom slučaju, za prikupljanje I obradu podataka neophodno je obezbediti odgovarajući server.