Resenje problema ocuvanja zivotne sredine bi bilo pravljenje IoT sistema sa vise funkcionalnosti. Sastojao bi se od senzora za merenje vlaznosti zemljista, senzora o zagadjenosti vazduha i senzorima o nivou otpada. Takodje postojala bi i mobilna aplikacija pomocu koje bi gradjani mogli da daju predloge za unapredjivanje i uredjenje zelenih povrsina.

Senzori za menrenje vlaznosti zemljista bi bili postavljeni u parkovima i sluzili bi da na osnovu izmerene vlaznosti zemljista vrse dodatno zalivanje. Senzori u kantama za smece bi vršili detekciju smeća u kanti kao i oko kante, i obaveštavali bi i beležilli ako detektuju nešto.

Dobijeni podaci sa senzora se cuvaju na cloudu i dostupni su web aplikacije nadleznim sluzbama preko koji na osnovu ocitanih podataka mogu da intervenisu.

Korisnici mobilne aplikacije bi imali mogucnost zalivanja zelenih povrsina u odredjenim parkovima putem aplikacije, cime bi se gradjani vise zaintresovali za sam problem.

S obzirom na dugogodišnje probleme sa lošim kvalitetom vazduha, za Beograd su od velikog značaja zelene površine. Pošumljavanje je svakako jedna od važnijih mera, međutim ništa manje važno nije ni održavanje postojećih biljaka u parkovima.

Dolazi leto, lepo vreme, ljudi dosta vremena borave u parkovima, sa decom ili ljubimcima. Nažalost, svesno ili nesvesno mogu uticati na loš izgled mesta koje je upravo zbog njih izgrađeno. Bilo bi lepo kad bi svako od posetilaca, u skladu sa svojim mogućnostima, doprineo lepšem I prijatnijem izgledu ovakvih mesta.

Moj predlog bi bila aplikacija UrediPark dostupna korisnicima Android ili iOS uređaja koja na osnovu vaše trenutne lokacije predlaže najbliži park ili zelenu površinu i listu aktivnosti koje je potrebno obaviti. Aktivnosti se odnose na skupljanje smeća, lišća, polomljenih grančica I ostalih delova biljaka, sađenje I zalivanje cveća, kontrola kanti za smeće u smislu da li ih treba češće prazniti, da li su ispravne, na svom mestu I sl. Korisnik ima mogućnost da unese novu aktivnost koju treba obaviti a isto tako može I sam da izvrši određene I taj podatak unosi u aplikaciju kako bi ostali korisnici ali I JKP, u čijem se vlasništu nalazi ova aplikacija, mogli da sagledaju ono što je preostalo. Naravno, zadaci mogu biti uneti I od strane komunalnog preduzeća ali I automatski, na primer na osnovu podataka koje šalje senzor za određivanje vlažnosti zemlje I sl.

Smatram da bi na ovaj način građani više vodili računa o zelenim površinama, ili će makar doprineti informisanju nadležnih organa o problemima a samim tim I njihovom bržem rešavanju.

Tešović Kaća 422/16

Parkovi i zelene površine u gradovima se sa razlogom zovu pluća tog grada. Kod nekih ljudi je nemoguće iskoreniti naviku da bacaju papiriće i drugo smeće po parkovima, ali se to svakako može preduprediti, kao i mnoge druge stvari, mobilnom aplikacijom. Ova aplikacija bi na osnovu naše lokacije mogla da nas uputi do najbliže kante za djubre, ukoliko je ne vidimo u blizini.  

Dobar način da se građani aktiviraju u društveno-korisnom radu je da im se da motiv. Kroz aplikaciju (gore pomenutu) su prikazani svi parkovi i zelene površine u gradu, kroz odvojene tabove. U okviru svakog od njih se postavljaju stavke koje je potrebno uraditi u svakom od parkova. Na primer: sadnja drveća, farbanje klupa, popravljanje klupa, postavljanje kanti za smeće, postavljanje hranilica za ptice, potkresivanje zelenila, sadnja cveća itd. Svako ko odradi neku od stavki i postavi sliku kao attachment onoga što je uradio, kao nagradu i zahvalnost od grada i od drugih građana za učinjeno dobro delo za prirodu, dobio bi bioskopske ili pozorišne karte na primer (ili neki drugi vid nagrade). Svi korisnici aplikacije bi bili obavešteni putem notifikacija kada se neka nova stvar odradi u određenom parku ili zelenoj površini. Sve slike koje su korisnici postavljali u okviru aplikacije bi bile sačuvane u na Cloud-u, i bile bi dostupne svim korisnicima za preuzimanje. Takođe, za korišćenje aplikacije je potrena registracija na nju, te je kompletnu bazu podataka o korisnicima takođe potrebno čuvati u okviru Cloud-a. 

Takođe, korisno bi bilo postaviti senzore za vlažnost zemljišta u delovima gde je zasađeno ukrasno cveće, kako bi ono što duže ostalo lepo, i kako se ne bi u vrelim letnjim danima osušilo. Kada senzor detektuje da je nivo vlažnosti premali, aktivira prskalice koje počinju zalivanje automatski. 

Sofija Stojković 209/16

Smatrama da bi za parkove najbolje rešenje bila veb stranica na kojoj bi gradjani mogli da ostavljaju komentare tj. da prijavljuju probleme. Na veb stranici bi svako mogao da izabere park za koji hoće da prijavi problem i da postavi komentar. Time bi se ljudi osećali korisnim, a nadležni bi imali lakši uvid u probleme.

Pored veb stranice, predložio bih i da se postave senzori u kante za otpatke, koji bi slali signal gradskoj čistoći da dodje da isprazni kante što pre, jer još jedan veliki problem parkova su prepune kante iz kojih kad dune jači može da se desi da otpad završi svuda po parku.

I na kraju pametan sistem navodjnavanja koji bi putem senzora merio vlažnost zelenih povšina tako da se prskalice uključuju po potrebi. Senzori bi slali na sistem podatke o vlažnosti i kad ona padne ispod norme sistem bi automatski uključivao prskalice.

Igor Panić 72/16

"Neću baciti kesu sa smećem baš na sred parka, ali poneki papirić, žvaku ili pikavac neće niko primetiti". Ako ste ikada pomislili ovo ili nešto slično vreme je za potpunu promenu vašeg razmišljanja. Možda u ovom trenutku ne možemo mnogo doprineti pročišćenju vazduha, ali počnimo sa obazrivim ponašanjem, bacanjem smeća u kante za đubre, čuvanjem trave i cveća i ne uništavanju ostalih dekoracija koje se nalaze u parku. Ako ovo već poštujete, vreme je da pređete na 2. nivo. Budite proaktivni, reagujte, pomažite!

Da bi se lepota i čistoća parkova i drugih zelenih površina unapredila, potrebno je napraviti aplikaciju koja će biti dostupna svim građanima, a imaće više namena. U jednom delu aplikacije građani, kao i turisti, mogu videti sve uređene zelene površine koje postoje u Beogradu, njihove slike, kao i brojne zanimljivosti o tom mestu. Za svako mesto postoji pravilnik ponašanja koji se takođe može naći u toj sekciji. Tu bi se objavljivale i vesti kada se uredi novi park ili šuma, kao i brojni pozivi za volonterske akcije čišćenja i uređivanja. Drugi deo aplikacije je prijava problema. Ako neko zatekne đubre, slomljne klupe ili slično može da prijavi taj problem direktno komunalnim radnicima putem slike, teksta ili video zapisa, a oni će se pobrinuti da problem bude u najkraćem roku rešen.

Treći deo aplikacije nije namenjen svim građanima, već samo komunalnoj inspekciji. Taj deo predstavlja podatke o vlažnosti zemljišta, temperaturi vazduha, detekciji dima i plamena. Podaci će se dobijati iz senzora, čuvaće se u Cloudu, ali će se nakon 7 dana brisati, jer nije potrebno čuvanje takvih podataka. Senzori će biti konstantno upaljeni i povezani jer je u svakom trenutku potreban pregled svih parkova. Ako je vlažnost zemljišta niska, upaliće se prskalice za travu i cveće. U parkovima nije dozvoljeno pušenje, pa će pri detekciji dima, dati obaveštenje na ekranima koji će biti postavljeni pored svake klupe. Takođe, na istom tom mestu može se naći i deo sa punjačima za mobilne telefone, kao i po jedna utičnica za punjenje laptopova. Na nekoliko mesta treba postaviti kamere, da bi se pratilo ponašanje ljudi. Ti snimci čuvaće se na posebnom Cloudu i brisaće se nakon mesec dana.

Anđela Jovanović 237/16

Kao jedno od rešenja ovog problema vidim u postavljenju pametnih senzora u kante za otpatke koji bi javljali kada je katnta puna i treba je isprazniti. Takođe i u postavljanju kamera u svaki park koje bi prtaili stanje u istom.

Naime, pametni senzori i kamere bi bile povezane sa cloud platformom i web aplikacijom. Aplikacija bi bila dostupna za sve korisnike na određenoj web adresi i bilo bi potrebano da se korisnik prijavi. Kada se prijavi dobijao bi mogućnost uvida u trenutno stanje u svakom parku i takođe bi postojao poseban deo aplikacija na kojima bi korisnici mogli da pišu svoje predloge kako preurediti određeni park. Predlozi bi se čuvali na cloud platformi, sortirali i rangirali po sličnosti na osnovu algoritma mašinskog učenja. Na kraju meseca gradskom zelenilu bi se automatski slao mejl sa top 3 predloga tog meseca.

Što se pametnih senzora tiče, kada se određena kanta napuni pametni senzor na toj kanti bi poslalo signal aplikaciji koja bi takođe poslala mejl gradskom zelenilu sa porukom u kom parku, koja kanta je u pitanjui da je treba isprazniti.

Smatram da bi ovim rešenjem ne samo održavali naše parkove čistim i urednim nego bi postigli da uz pomoć najkreativnijih ideja budu i savremenog izgleda.

Veljko Parezanović 301/16

Svedoci smo velikog zagađenja vazduha, zbog čega su za Beograd od velikog značaja upravo zelene površine, koje se nedovoljno čuvaju.

Predlog za rešavanje ovog problema jeste mobilna aplikacija od strane nadležnih komunalnih usluga, gde bi građani ,koji primete mesta u parkovima na kojima treba reagovati, mogli da upute apel uz odgovarajuću sliku kao dokaz. Tako nešto ne bi oduzelo mnogo vremena savesnim građanima , a znatno bi olakšalo nadležnim organima u unapređenju očuvanja zelenih površina.

Takođe, aplikacija bi omogućavala građanima da preko svojih naloga daju kontsruktivne predloge za unapređenje određenih zelenih površina ili komentarisanje i dopunjavanje tuđi predloga u te svrhe.

Još jedna stvar koja bi mogla da se organizuje preko aplikacije jesu neka organizovana čišćena zlenih površina par puta godišnje, pogotovo posle 1. maja.