Beograd na teritoriji deset gradskih opština ima 65 javnih parkova ukupne površine 36,2 hektara. Najpoznatiji su Kalemegdanski park, Tašmajdanski park, Hajd-park i Pionirski park. Održavanje zelenih površina je neophodno kako bi zelena površina bila u isto vreme funkcionalna, dekorativna i vitalna.
Predložite servis koji se zasniva na savremenim tehnologijama, koji omogućava da očuvanje zelenih površina na teritoriji grada Beograda bude efikasno i u pravo vreme. Predloženi servis može imati više funkcionalnosti u cilju očuvanja i održavanja zelenih površina, pre svega u javnim parkovima, na teritoriji grada Beograda.
Objasnite način funkcionisanja predloženog servisa (npr. ukoliko se servisu pristupa putem aplikacije).
U okviru opisa predloženog servisa, predložite infrastrukturu koja je neophodna za implementaciju. Infrastruktura servisa može se zasnivati na: elementima koncepta Interneta inteligentnih uređaja (Internet of things - IoT) , kao što su senzori, aktuatori, Internet; Big data konceptu; konceptima virtualne realnosti i veštačke inteligencije; Cloud computing tehnologijama; upotrebi mobilnih uređaja.
Izrada konkretnih pametnih rešenja za probleme održavanja zelenih površina od velike je važnosti za kvalitetan život u Beogradu. Servisi zasnovani na savremenim tehnologijama daju primer kako se na jednostavan način, malim projektima, povećava kvalitet života građana. .
- Prijavite se ili sе rеgistrujtе da bi stе poslali komеntar
Komentari
Veliki problem u parkovima predstavlja i smeće, a uzrok tome je i nedovoljna količina korpi i kontejnera, kao i njihova nepreglednost.
Kao predlog rešenja datog problema može biti mobila aplikacija za Android i IOS. Ona će biti povezana sa npr. google nalogom i pratiće kretanje korisnika na google mapi. Prikazivaće najbliže korpe za smeće i kontejnere koji se nalaze u blizinu. Funkcionisala bi poput BusPlus aplikacije koja pokazuje gde se nalaze najbliže autobuske stanice gradskog prevoza. Na ovaj način bi se znatno smanjila količina smeća na zelenim površinama.
Moguće rešenje ovog problema je kreiranje aplikacije koja će omogućiti komunikaciju gradjana sa komunalnom službom. Gradjani će tu moći da postavljaju slike zelenih površina na kojima uvidjaju neke probleme, kao npr. nepravilno odlaganje smeća, počupano cveće. U skladu sa tim komunalna služba bi trebalo da reaguje i reši problem u nekom primerenom roku. Takodje, gradjani bi tu mogli da iznose svoje predloge o tome gde bi mogle da se dodaju neke klupe ili napravi igralište.
Još jedan od predloga je postavljanje pametnih kanti na ovim mestima u cilju smanjenja nagomilavanja djubreta. U njima bi bili postavljeni senzori kojima bi se merila količina smeća u njima kao i oko njih. Podaci prikupljeni na ovaj način bi se postavljali na cloud i bili dostupni nadležnim službama. Kada bi količina smeća u kanti dostigla maksimum ona bi se zatvorila i nadležne službe bi tada trebalo da je isprazne. Kako bi najverovatnije tada gradjani postavljali smeće na nju ili oko nje i ti podaci bi im bili dostupni radi otklanjanja tog djubreta.
Rešenje problema može biti razvijanje web platforme, putem koje bi se organizovale volonterske akcije za čišćenje parkova i zelenih površina i putem koje bi gradjani mogli da učestvuju postavljajući fotografije i lokacije parkova sa uništenom rasvetom, klupama, biljkama, delovima za decu itd, a koja bi se zasnivala na crowdsourcing-u. Odgovorni za zaštitu zelenih površina bi koristili web platformu i na taj način imali uvid u to koje akcije treba preduzeti. Zatim, potrebno bi bilo postavljanje senzora u zemljište, tako da jedan deo senzora bude u zemlji i meri njen nivo vlažnosti , a drugi deo da bude na površini i meri temperaturu vazduha iz razloga što zalivanje treba da se obavlja kada nije previsoka temperatura napolju, već recimo u jutarnjim ili večernjim časovima u periodu velikih vrućina. Zabeleženi podaci bi se prikazivali na pomenutoj web aplikaciji i čuvali na Cloud-u, pa bi i korisnici mogli da imaju uvid u to stanje. U zavisnosti od visine temperature, automatski bi se pokretali sistemi za zalivanje ako zemlja nije dovoljno vlažna.
Tamara Dimitrijević 72/15
Velike firme koje troše mnogo papira, za uzvrat godišnje zasade odredjeni broj stabala, što bi bio i moj predlog.