Potencijalno rešenje ovog problema bi moglo da se napravi uz podršku, odnosno inicijativu MUP-a i Saobraćajne policije.

Potrebno bi bilo da se kreira mobilna aplikacija koju bi na svojim mobilnim telefonima morao da ima svaki vozač u Beogradu. Aplikacija bi funkcionisala tako što bi svaki vozač pri kretanju svojim prevoznim sredstvom po gradu bio u obavezi da je upali, a ona bi pratila lokaciju svakoga od njih. Signali bi se prenosili na centralni kompjuter, na kom bi se oni prikupljali i pratili kapaciteti svih ulica u odnosu na trenutan borj vozila.Na taj način bi se u svakom trenutku znalo koliko ima vozila u kojoj ulici u gradu.

Ulice u kojima bi se stvarali 'uska grla' bi na taj način bile zatvarane dok ponovo ne postanu bar delimično prohodne. Samim tim bi se velikim delom rešio problem gužvi u gradu. Najveći izazov bi bio naviknuti ljude na korišćenje ovakve aplikacije, ali bi taj problem bio rešen uvođenjem kazni za one koji ih ne koriste, kako bi svi na kraju imali korist od toga.

Nemanja Gojović 305/2016

Gužva u saobraćaju je svakodnevica građana Beograda, pa bi trebalo pristupiti otklanjanju ovog problema i uštedi vremena učesnika u saobraćaju. Potrebno je razviti aplikaciju (po ugledu na Google maps) koja prati i beleži broj vozila na putevima, pa takve informacije podeliti sa ljudima baš u trenutku njihove vožnje gradom. Tako bi se omogućilo da budu informisani bez upotrebe mobilnog telefona dok voze, a takođe ne bi morali da imaju pristup internetu.

Naime, rešenje bi se moglo pronaći u IoT tehnologiji. Zamisao je da se na određenim delovima puta za koje je poznato da može postojati gužva, postavi svetlosna signalizacija u vidu pametnih tabli koje bi obaveštavale učesnike saobraćaja da nailaze na deonicu gde je gužva, pa da bi trebalo da iskoriste alternativni put ukoliko postoji.

Table bi bile povezane sa bazom podataka iz koje bi u svakom trenutku dobijale informaciju o broju vozila na putu. Ukoliko table svetle žuto, to bi značilo da nema gužve, narandžasta boja bi označila srednji intezitet, gok je crvena znak da nailaze na put sa velikim brojem vozila.

Kristina Smiljanić 0033/2016

U slucaju ovog problema moj predlog resenje bi bio uvodjenje "pametnih semafora" koji bi se pustali automobile u odnosu na kolicinu saobracaja u tom trenutku.

Mobilna aplikacija na kojoj svaki korisnik ima svoj nalog, na koji mora da se prijavi pre pokretanja svog motornog vozila, kao i nakon koriscenja.
Aplikacija ima informaciju o trenutnom broju vozila na drumovima i ako je broj u tom trenutku ispunio dnevnu kvotu, korisnik dobija obavestenje da ne sme da pokrene svoje vozilo, dok se prazno mesto ne oslobodi.
Broj vozila se prati kako kamerama i senzorima sirom grada, tako i putem te aplikacije i prijavljivanjem. Ukoliko korisnik nije dobio potvrdu da sme da pokrene motorno vozilo, a on to svakako uradi, placa se kazna.
Na ovaj nacin bi ljudi ili isli peske ili biciklima do posla, fakulteta i slicno. Kompanije bi mogle da organizuju kombije koji bi dovozili zaposlene od kuce do posla i nazad, sto bi svakako smanjilo guzvu u saobracaju, guzvu po autobusima i zagadjenje vazduha.

Moguce resenje guzvi u saobracuju  bi bila mobilna aplikacija, koju moze instalirati svaki ucesnik u saobracaju. Aplikacija treba da sadrzi mapu na kojoj bi bio prikazan intezitet zagusenosti saobracaja, pozicije radova na putu, pozicije nastalih incidentnih situacija, raspolozive opcije i alternativni putevi. Svrha aplikacije je pruziti kvalitetnu informaciju vozacu o stanju u saobracajuu pre i nakon kretanja na put. Koristeci te informacije, vozac ili putnik u vozilu moze doneti bolje odluke o ruti ili da ostavi automobil na parkingu i nastavi put drugim sredstvom.

Aplikacija bi prikupljala podatke preko GPS uredjaja u automobilima i telefonima koji bi bili cuvani u cloudu. Pomocu dobijenih podataka vrsila procenu zagusenosti saobracaja. Takodje korisnici bi imali mogucnost informisanja ostalih korisnika o radovima, incidentima i drugim nepredvidjenim zastojima.

Dobijeni podaci bi sluzili i nadleznim sluzbama za sinhronizaciju rada semafora, cime bi se dodatno resio problem guzvi u sabracaju.

Problem velikih gužvi je moguće rešiti kreiranjem mobilne aplikacije koja prvenstveno služi za opširno informisanje učesnika u saobraćaju. Za realizaciju aplikacije neophodno je postaviti senzore i kamere za snimanje saobraćaja na mestima na kojima se prave najveće gužve.

Podaci sa senzora i kamera skladište se na Cloud-u. Ovim podacima aplikacija pristupa putem veb servisa. Aplikacija podatke i snimke sa kamera prikazuje korisnicima u realnom vremenu. Potrebno je da aplikacija primenom veštačke inteligencije pronalazi najpovoljniji put za korisnika i taj put prikaže.

Takođe aplikacija preporučuje korisniku i prevozno sredstvo na osnovu prikupljenih podataka. Ukoliko korisnici odluče da se registuju na aplikaciju, dobijaju mogućnost obeležavanja mesta na putu na kojima se nalaze prepreke, radovi ili je došlo do udesa. Ove informacije pomažu drugim učesnicima u saobraćaju i smanjuju gužve na tim deonicama puta. Moguće je i obeležavanje ostećenih delova kolovoza u cilju sprečavanja ostećenja vozila građana.

Sve prikupljene podatke od strane korisnika aplikacija šalje na Cloud. Pristup svim podacima sa Cloud-a imale bih nadležne službe koje bi u realnom vremenu mogle da manipulišu novopostavljenim pametnim semaforima na mestima sa visokim intezitetom saobraćaja.

Radi upravljanja saobraćajem i smanjenju gužvi u glavnom gradu predlažem uvođenje mobilne aplikacije kojom bi bilo omogućeno praćenje stanja na ulicama.

Aplikacija bi bila povezana sa svim kamerama za nadgledanje saobraćaja u Beogradu kako bi se omogućilo real-time praćenje stanja. Takođe, aplikacija bi imala integrisanu mapu grada. Na osnovu podataka koje bi generisale kamere i koji bi se čuvali na cloud-u, na mapi bi se uneli odgovarajući podaci te bi korisnici imali informacije o gužvama u gradu. 

Takođe, bilo bi omogućeno da korisnici ostavljaju komentare koji bi doprineli boljim infomracijama.

Minja Gačić 1022/17

Mobilna aplikacija, koja bi bila obavezna za sve vozače, mogla bi smanjiti problem gužvi na ulicama Beograda. Na taj način bi svaki vozač bio obavešten gde su najveće trenutne gužve, pa bi mogao da izabere alternativni put do njegovog odredišta. Preko senzora ugradjenih u saobraćajne kamere, aplikacija bi prikazivala brzinu prometa u odredjenim ulicama i broj vozila na putevima.

Sistem će biti povezan preko interneta, a svi podaci bi se skladištili na cloud platformi i nakon par meseci, podaci bi se obradili, dobile bi se ulice i delovi grada gde je gustina saobraćaja najveća. Potom bi se obavestili nadležni organi koji bi preduzeli odgovarajuće mere, kao sto je eventualno proširenje ulica, izgradnja  novih kružnih tokova,regulisanje brzine promene semafora i drugo,  kako bi se  gužve smanjile.

Ana Dragićević 295/16

Rešenje ovog problema vidim u korišćenju podataka prikupljenih sa lokacija mobilnih telefona. Kao što na Google Maps-u imamo prikazano na kojim deonicama puta su najveće gužve, tako bi naš sistem na raskrsnicama sa najvećom gužvom imao ugrađene senzore u semafore i odatle bi prikupljao podatke iz kog pravca je najveća gužva. Podaci bi se odatle slali na Cloud, odkle bi naš sistem vukao podatke i menjao rad određenih semafora, tj. puštao duži prolaz pravcima odakle se kreće veća gužva. Na mestima gde ovaj sistem radi bezbednosti nije moguće primeniti, senzori bi vršili isti posao samo što bi sistem slao podatke saobraćajcu koji je došao da na toj raskrsnici reguliše saobraćaj.

Ovim rešenjem bismo olakšali posao saobraćajcima, jer nekad i oni nisu u poziciji, da dobro slagledaju odakle je najveća gužva, a na nekim mestima bismo ih zamenili pametnim sitemom i na taj način otklonili mogućnost ljudske greške.

Igor Panić 72/16