Predlog rešenja za saoraćajne gužve u gradu i izbegavanje kolapsa na ulicama Beograda je mobilna aplikacija koja bi bila povezana sa aplikacijom GoogleMaps. Google-ova aplikacija svakako u sebi ima detektore gužvi na određenim deonicama na osnovu koncentracije mobilnih telefona na tim mestima. Naša aplikacija bi kupila podatke od Maps-a, i uz unošenje polazne i dolazne adrese bi izračunala koje je vreme stizanja na odredište, uz odabir određene rute. Takođe, ova aplikacija bi izračunavala i koja bi bila potrošnja goriva na toj deonici (prilikom pravljenja naloga unosili bi se podaci o automobilu, i o tome koliko troši), prikazivala bi kojom se prosečnom brzinom kreću automobili na toj trasi i koliko je zagađenje vazduha u tom delu grada. Verujem da bi mnogi bili obeshrabreni u ovim situacijama, te bi krenuli malo kasnije iz kuće kada gužva prođe. 

Sofija Stojković 209/16

Kao što vrlo dobro znamo gužve u Brogradu su svakodnevnica i sastavni deo života ljudi koji putuju kako gradskim prevozom tako i sopstvenim automobilom. 

Rešenje ovog problema vidim u aplikaciji car sharing koja bi bila organizovana na nivou opštine, ulice ili kompanije u kojoj ljudi rade. Prilikom registracije na aplikaciju svaki korisnik bi mora da unese adresu firme u kojoj radi i adresu prebivališta. Takođe bi unosi svoje radno vreme i opcioni unos bi bio prekovremeni rad na poslu ako on postoji.

Takođe korisnik moze da odabere da li on ima svoj auto koji bi on delio sa drugima ili nema sopstveni prevoz. Još jedna stvar koju moze da unese je poluprečik u kilometrima koliko je spreman daleko da ode da bi pokupio osobu koja je zainteresovana za uslugu.

Nakon ove registracije korisniku iskaču svu drugi korisnici koji odgovaraju njegovom unosu specifikacija. Ono što je neophodno je da njihova destinacija i njihovo odredište najdalje 2km udaljeno od odredišta tog korisnika koji bi vozio.

Na ovaj način se smanjuje zagađivanje vazduha kao i broj aktivnih automobila na putevima.

Veljko Parezanović 301/16

Grad vrvi od automobila. Semafori nisu dovoljni za regulisanje gužve. A automobili ne samo da prave gužvu, već i zagađuju vazduh u velikoj meri. IoT može promeniti čitavu saobraćajnu industriju transformišući način na koji se transportni sistemi okupljaju i koriste podatke. Potrebno je umrežavanje objekata putem ugrađenih senzora, aktuatora i drugih uređaja koji sakupljaju i prenose podatke o dešavanjima na putevima.

Naravno sve te podatke treba beležiti u aplikaciji adaptiranoj za mobilne telefone i GPS ekrane u automobilima. Aplikacija treba da se poveže sa vašim automobilom i da vam olakša vožnju. Prva stvar koju će vozači moći da vide jesu deonice na kojima je povećan promet automobile, kao i deonice na kojima su radovi, što će im pomoći pri izboru putanje i zaobilaženju gužve. Sledeća stvar koju će ova aplikacija posedovati znatno više se odnosi na samu bezbednost u saobraćaju što takođe smanjuje gužve. Radar, uređaj za detekciju ili merenje udaljenosti nekog objekta pomoću radiotalasa, koji će vam pomoći da izbegnete sve moguće opasnosti na putu. Ako prilikom slanja elektromagnetskih talasa ovaj senzor naiđe na prepreku, elektromagnetski talas se reflektuje od iste natrag i daje informaciju koliko je prepreka udaljena od radara i koliko brzo se ona kreće, pa tako radar u vozilu može u stvarnom vremenu pratiti brzine drugih vozila koja ga okružuju. Aplikacija će dati zvučno obaveštenje o tome, pa to neće ometati vozača u vožnji, a regulisaće učestalost nezgoda i udesa.

Još jedna tehnologija koja će biti iskorišćena u ovom sistemu je Lidar. To su uredjaju koji koriste lasersku svetlost i šalju impulse van vidljivog spektra da bi otkrili udaljenost nekog objekta. Imaju visoku preciznost pri prepoznavanju veoma udaljenih predmeta i vozila, pa prilikom obrade prave 3D mapu koja će se prikazati na ekranima i omogućiće vozačima da adekvatno reaguju.

Aplikacija će na svakom semaforu upozoravati vozače da isključe svoje motore da ne bi dodatno zagađivali vazduh i imaće anketu koju treba da popuni svaki vozač koja se tiče ekologije. Te podatke će čuvati na Cloudu, i u aplikaciji će prikazivati statističke podatke povećanja svesti ljudi o ekologiji.

Anđela Jovanović 237/16

Među najveće izazove života u gradu ubraja se  saobraćaj, posebno gust saobraćaj koji blokira ulice i zagađuje vazduh. Nažalost, taj svakodnevni problem raste sa razvojem industrije, iako su rešenja preko potrebna. 

Jedno od potencijalnih rešenja rešenja bilo bi uvođenje pravila iz 90-ih “par-nepar” koje podrazumeva da se određenim danima u nedelji koriste vozila čija se registarska oznaka završava parnim, a preostalim danima neparnim brojem. Na ovaj način se sigurno umanjuje koncentracija vozila na ulicama gradova, a samim tim I zastoji, saobraćajne nesreće, zagađenje, u javnim garažama preostaje više mesta.

Kako bi građani bili zadovoljni, potrebno je kreirati aplikaciju koja korisnicima pametnih uređaja  može da ponudi osobe zainteresovane za zajedničku vožnju. Ulogovani korisnici unose trenutnu I željenu lokaciju, a moguće je uneti I vremenski period u kom bi trebalo da stignu do mesta odredišta. Na ovaj način aplikacija može da predvidi I ponudi svim korisnicima okvirni pregled gužve odnosno koncentraciju saobraća na određenim lokacijama u određeno vreme.

Takođe, aplikacija bi pružala sve potrebne informaciije o stanju na putevima u realnom vremenu, na primer ulice u kojima se izvode radovi, predlog alternativne rute, preostali broj slobodnih mesta u javnim garažama, najbliži put do određene destinacije I sl. 

Tešović Kaća 422/16

Gužva u saobraćaju je svakodnevnica i bez sumnje izvor stresa građana, što loše utiče na zdravlje. Trebalo bi pristupiti rešavanju ovog problema u cilju uštede vremena provedenog u saobraćaju.

Predlog je razvijanje aplikacije koja na osnovu GPS-a prati i beleži kretanje vozila na putu. Ideja je da se aplikacija aktivira pri svakom kretanju vozila kroz grad, kako bi se ustanovila opterećenost određenih ulica i puteva. Naravno, ovde moramo imati na umu da ne treba povrediti privatnost građana, i zbog toga nije mogće pratiti odeđeno vozilo, već aplikacija služi za prebrojavanje motornih vozila u svim ulicama, kako bi drugi korisnici aplikacija imali uvid u gužve na putevima i eventualno korišćenje alternativnih trasa u slučaju zagušenja u prvobitnim.

Ukoliko korisnik aplikacije, koji ukuca željeno mesto dolaska bude obavešten, od starne aplikacije, da postoje zagušenja na glavim putevima, sama aplikacija mu nudi brži način dolaska na cilj korišćenjem puteva bez gužve.

Predlog je razvijanje aplikacije, po uzoru na Google maps, koja  prati kretanje vozila na putu. Informacije se dele sa vozačem koji telefon ne drži u ruci i time ugrožava druge vozače i sebe, već je postavljen na držaču, poput GPS uređaja.

Prilikom polaska vozač pali aplikaciju i kuca svoje odredište. Aplikacija, na osnovu informacija drugih vozača koji je koriste ima uvid u to koje ulice su preopterećene vozilima i gde u gradu su gužve u saobraćaju. Na osnovu toga određuje najisplatljiviji put za vozača do željenog mesta, alternativni putevima ako je to potrebno da bi se izbeglo čekanje u kolonama.

Velika prednost ove aplikacije je to što je po uzoru na Google maps, tako da nije potrebno koristiti internet da bi se ona koristila.

Takođe, i za učesinike u saobraćaju koji nemaju aplikaciju, postoje izvesna olakšanaj u saobraćaju na osnovu njenih podataka. Zamisao je da na određenim deonica na kojima je poznato da su gužve česte, postoje table koje obaveštavaju minutažu čekanja u koloni, tako da vozači pre pristupanja istim ogu da promene trasu i odu alternativnim putem.

Smatram da problem guzvi mozemo resiti kreiranjem mobilne aplikacije, cija je osnovna funkcija da informise ucesnike u saobracaju o desavanjima na putevima u realnom vremenu, kao i da omoguci korisnicima da sami ucestvuju i pomognu tako sto ce unositi eventualne promene na putevima koje su oni opazili.

Za realizaciju aplikacije, neophodno je postaviti kamere na odredjenim kljucnim mestima, koje ce snimati saobracaj. Ti podaci bi se dalje skladistili na cloud-u, sto ce nam dalje omoguciti prikaz situacije korisnica u realnom vremenu. Dalji korak bi bio odredjivanje povoljnih ruta koje izbegavaju kljucna mesta gde su guzve. Takodje, potrebno je omoguciti prijavu korisnika na samu aplikaciju, ukoliko sami zele da unose svoja zapazanja na putevima – mesta gde je gust saobracaj, prepreke na putu, kvarovi itd. Pristup svim podacima dodeljuju se nadloznoj sluzbi, koji mogu dalje da koriste to kako bi poboljsali generalno iskustvo na putevima.

Bojan Lalic, 306/2016

Rešenje bi moglo da bude "Pametni semafor". Semafori između najprometnijih raskrsnica bi mogli da sadrže senzore koji bi uspeli da izmere gustinu saobraćaja, tačnije broj vozila koji prolazi u jednoj jedinici vremena. Na taj način, semafori bi mogli da se sinhronizuju tako da se u određenim pravcima prolaz vozila značajno ubrza.

Podaci sa senzora bi se slali na cloud gde bi pristup imali semafori koji su povezani. Takođe, saobraćajna policija bi bila u obavezi da koristi dobijene podatke i na taj način obavlja svoj posao "iz kancelarije".

Ovaj projekat bi označio mogućnost da se u pojedinim trenucima saobraćaj reši bez izlaska saobraćajne policije na ulice.

Kostić Pavle 2017/1026