Saobraćajne gužve i zagušenja postale su svakodnevnica u Beogradu. Sve je više automobila na ulicama grada. Vozači i putnici u vozilima provedu nekoliko sati dnevno. Pored toga, problem saobraćajnih gužvi utiče i na zagađenje životne sredine, pre svega zagađenje vazduha.
Predložite rešenje ovog problema kroz predlog i detaljan opis servisa koji će dovesti do boljeg upravljanja saobraćajem, odnosno realnoj uštedi vremena za svakog učesnika u saobraćaju.
Objasnite način funkcionisanja predloženog servisa (npr. ukoliko se servisu pristupa putem aplikacije).
U okviru opisa predloženog servisa, predložite infrastrukturu koja je neophodna za implementaciju. Infrastruktura servisa može se zasnivati na: elementima koncepta Interneta inteligentnih uređaja (Internet of things - IoT) , kao što su senzori, aktuatori, Internet; Big data konceptu; konceptima virtualne realnosti i veštačke inteligencije; Cloud computing tehnologijama; upotrebi mobilnih uređaja.
Izrada konkretnih pametnih rešenja za probleme saobraćajnih gužvi i uopšte saobraćaja i transporta u Beogradu od velike je važnosti za kvalitetan život u Beogradu. Servisi zasnovani na savremenim tehnologijama daju primer kako se na jednostavan način, malim projektima, povećava kvalitet života građana.
Komentari
Ovaj problem bi mogao da se reši kreiranjem aplikacije kojom će se pratiti stanje u saobraćaju u realnom vremenu. To bi bila mobilna aplikacija namenjena svim učesnicima u saobraćaju u cilju uštede njihovog vremena i smanjenja zastoja.
Gužva u saobraćaju bi mogla da se reguliše uvodjenjem velikog broja kamera koje bi snimale saobraćaj na mestima gde se zastoji najčešće javljaju. Ti snimci će se obrađivati uz pomoć mašinskog učenja i kao rezultat tih analiza trebalo bi dobiti optimalne rute koje će minimizirati gužve. Korisnik bi uneo polazište i odredište i na osnovu toga bi trebalo da mu se prikaže ruta kojom bi najbrže stigao na svoje odredište u skladu sa situacijom u saobraćaju.
Takodje na mestima gde su načešće javljaju gužve je potrebno postaviti senzore kojima se beleži broj vozila na putu. Prikupljeni podaci bi se čuvali u bazi podataka i bili povezani sa pametnim tablama koje bi se postavljale na putu i obaveštavale vozače da nailaze na deonicu sa gužvom i da bi trebalo da koriste neki alternativni put.
Rešenje ovakvog problema može biti u postavljanju senzora za detektovanje izduvnih gasova iz motornih vozila, koji bi bili postavljeni na semafore ili uličnu rasvetu na deonicama čestog zagušenja, na kružnim tokovima, prometnim ulicama itd. Zatim, potreban bi bio razvoj aplikacije putem koje bi se beležili detektovani podaci nivoa izduvnih gasova, a koju bi koristili nadležni za regulaciju saobraćaja. I potrebna je odgovarajuća nadogradnja navigacionih aplikacija. Prilikom zabeleženog porasta ovakvih gasova iznad normale, aplikacija šalje podatke navigacionoj aplikaciji, koja treba glasovno da obavesti vozača o velikoj gužvi na određenom delu puta. Takodje, navigaciona aplikacija treba da pronađe drugu najbližu putanju do cilja, gde ima manje zagušenja.
U periodima špica i velikog zagušenja u toku dana, recimo u periodu od 16h do 18h itd, i prilikom zabeleženog visokog nivoa izduvnih gasova, potrebno je automatsko prebacivanje rada semafora na drugačiji režim, koji bi bio više prilagodjen ovakvim situacijama.